Наша књижевност

396 : Књижевност

Забјелин. Да.

Лењин. А ето ми данас хоћемо да дамо народу просту форму, која одушевљава: совјетска власт плус електрификација. ја мислим да ће то и бити комунизам, да ће то и претстављати почетак невиђеног револуционарног преврата читаве стварности у огромној, још средњовековној, бедној, разореној, али највеличан-ственијој земљи света. |

Забјелин. Какав грандиозан, диван сан!

Лењин. Да, сан. Када од сна до његовог остварења нема препрека у теби самом, када својим рукама од снова ствараш живот, тада треба гледати унапред и маштати, Да, маштати.

Часовник засвира.

Стаљин. А ви сте нас сигурно грдили што је пол бољшевицима и часовник на Кремљу заћутаог Грдили сте, је лир

Забјелин. Грдио сам.

Стаљин. Свирепо сте грдили»

Забјелин. Свакојако.

Стаљин. Знамо. Не све, наравно, али понешто знамо.

Лењин. Свира... То је велика ствар, то је већ за вечита времена. ИМ ето, када се оствари све о чему маштамо и о чему се препиремо, тај часовник ће одбројати ноћно време, и то ће време бити почетак нових електрификација, нових маштања, нових смелих подвига. Јосифе Висарионовићу, хтео сам вам рећи колико је важно за партију, за читаву нашу будућност, да се ниједна опека из наше велике зграде не уступи никоме.

Стаљин. Нећемо уступити, Владимире Илићу.

Лењин. То ће бити страшно тешко, невероватно тешко.

Стаљин. Знам. Као огромна стена стоји наша земља усред окаена буржоаских држава. Талас за таласом ваља се на њу, претећи да је преплави и разнесе. А стена се упорно држи, непоколебљиво. Нећемо уступити, верујте мојој речи. Нећемо

уступити ! Завеса

(С руског превела Вера Стојић) НИКОЛАЈ погодин