Наша књижевност

342 __ Књижевност

све совјетске народе Отаџбина, коју су тада још више осећали заједничком и једином, а за остале народе она држава која улива безгранично поверење. Совјетски људи су тада осећали ту државу још више једином могућом, совјетаки народ ју је осећао још исто-

ветнијом са собом. Но бранећи своје неоцењиве тековине, своју ·

слободу, независност, своје достојанство и своју културу, совјетски народ је бранио и све нападнуте народе. Тековине Октобарске револуције одбраниле су човечанство од поробљавања и варваризовања, неке народе од истребљења, а прошлу и будућу културу од мрака, На страницама Му човечанства занавек светли име Црвене армије.

Шпекуланти који су, усред рата против фашизма, рачунали

с изнурењем СССР-а у борби с фашистичком Немачком, нису могли спасти човечанство. Показало се да без Совјетског Савеза није била могућа одбрана демократије и националних слобода. Снага Совјетског Савеза била је спас за човечанство. Срећа је за мирољубиве и слободољубиве народе света што је Совјетски Савез из овога рата изишао јачи, непоколебљивији, угледнији. Тебелсова историјска глупост у рачуну да ће се совјетски поредак распасти, требало би да буде опомена имитаторима фашизма. Со-вјетска држава издржала је искушења у којима би подлегла свака

друга држава, Совјетски народи, са својом Партијом на челу, још једном су потврдили тековине Октобарске револуције.

Тада, када се водио рат против фашизма, у Кремљу је дани ноћ бдио човек, човек с најбољим ссобинама обичног живог човека, а толико дивовски да је на плећима носио судбину света. На његовим плећима, која су издржала многе напоре и терете година, почивала је већа одговорност него што је икада могла почивати на плећима једнога човека. Али никада у историји и није било човека који би тамо потпуно оваплотио у себи и народ, и Партију, и своју државу, и интересе свих слободољубивих народа света. На фронту и у позадини борили су се, радили су, гинули и херојски расли 20-

вјетски људи, вођени Стаљином под заставом Лењина. Они су понекад и починули, зна јући и у најтежим тренутцима да Стаљин бди. _А то су знали и сви остали који су се борили против смртне опааности по човечанство. То су у првом реду знали народи Југославије, чија непоколебљива вера у Совјетски Савез за време најтеже ослободилачке борбе служи њима на част. А велики Стаљин је бдио. _ Да ли му је чело било тешко од брига због толико жртава које је осећао у срцу, да ли су му очи биле уморне од непрекидног сагледа-