Наша књижевност

Ми у» аб

па ЛЕ аи у ин

63 у

| Хроника

Рзразна лица, с примитивним оруђима у руци, при гурању вагонета или но--

шењу материјала и канти. Вагонете гурају и бесправни радници под капи-

тализмом. Конструкције се дижу на свакој градњи, без обзира на друштве- 5 ни систем, и пејсажи су сами по себи исти под капитализмом и социјализмом, ако их људи не мењају. У чему је онда битног Шта карактерише наше ново друштво, настало народном револуцијом Тачно, један мост, један тунел, | једна пруга претстављају по једну нашу победу. Трактор или булдожер

претстављају понос за наше људе, јер су то средства за савлађивање за5-

сталости наше привреде. Но ако на слици видимо просто трактор како стоји

ка њиви крај кола са запрегом, то још није израз наше стварности, као

што још није израз наше стварности ако на слица видимо булдожер, сплег

шина, фабрику или мост. Израз наше стварности је однос између слободних

људи_стваралаца, смисао свесног рада, однос према делу па и према ору-

ђима. Израз наше нове и особене стварности, бремените све даљим напре-

цима, је човек, чије лице казује смисао наше епохе. Не треба прекоревати

наше сликаре, треба само поставити та питања. Они се већ хватају у ко-

штац са питањима која им намећу теме што су их изабрали, осећајући да

их управо те теме чине истинским уметницима.

оиниаићаји ни

Пред колико чисто занатских питања се налазе наши сликари: пред питањем цртежа, постављања фигура, односа међу детаљима, боје, осветљења, ваздуха, пред питањем целине и значења композиције. А основно је у свему: идејност. Јер сама тема, сам мотив или сиже (односно анегдота, како то називају неки сликари) још није и садржај уметничког дела. Садржај, који проговара кроз адекватну форму, нераздељив од ње, састоји се од синтезе теме или сижеа и става уметника према сижеу. Исти сиже може се“ преврнути у разне садржаје, према томе како уметник стваралачки одабира. и оцењује предмете, какав смисао и значај даје приказаноме, каквом емотивношћу то прожима, каквом идејношћу то засићује.

Ликовни недостаци многих радова на овој изложби (а и на изложбама у другим центрима) састоје се управо у томе што тема или сиже још нису постали садржај. Отуда декоративност једних а, илустративност других. Но помињући ове недостатке истичемо да наши ликовни уметници чине знатне кораке напред, да се све више приближују поимању својих задатака, све више задовољавају потребе друштва,

На своме платну „Творац наше пјатиљетке“ М. Петров је покушао да да смисао наше прве пјатиљетке. Он је портре маршала Тита поставио сред објеката изградње, који треба да симболизују резултате петогодишњег плана. Његово настојање је позитивно, његов напор заслужује пажњу, али метод није прави. Петров је помешао плакатски стил са сликарским, Плакатски не у техничком смислу, него у методском. На плакату се могу наговестити разне ствари декоративно, стилизовано или симболички. На уљеној композицији то није правилно. Лик Маршала је доиста нераздвојно везан с петогодишњим планом, с нашом социјалистичком изградњом, као што је нераздвојно везан с нашом победоносном ослободилачком борбом, Он руководи свим нашим подухватима, он надахњује све. _Али на оваквој алегоричној монтажи с реалистичким портретом није приказана права веза уметнички убедљиво. Боље би онда било на реалистичкој слици дати маршала: Тита при активном посматрању неке конкретне градње. Јер ни те алего--