Наша књижевност

броња

ПОД ЗВЕЗДАМА ПЕВАМ

Међу звездама листају јабланови, звездана киша у круне се слива, | до чланака росу газим

преко покошених ливада,

преко свеже узораних њива...

Ја бих сејач да будем

и топлину моје руке да понесе свако зрно —

да се у ватри моје крви заметне клица,

моје мисли падају на руке што под звездама жању, моје су мисли уткане у песму препелица.

Под пуним месецом злате се поља и жетве ми под ребром дишу —

о како се плоде орања

и звезде на млака пролећа миришу!

Волим поље пред жетву ко платно дана што га сунце тка,

·__ волим га ко над степом звезду далеку,

ја сам у меком крилу бразде, а крв моја и крв земље у једну сливају се реку...

Обрадује ме крупна пролећна киша и распева ме сваки пупољак на грани,