Наша књижевност

131

Хроника

Жупанчић је за нас, у овим временима, један симбол. Поред великих остварења, читавог једног хармоничног и трајног песничког дела, ми књижевници Југославије видимо у Отону Жупанчићу песника који је из многобројних противности и оштрих судара живота успео да излучи спасоносну истину, да кроз лутања и странпутице нашега века нађе прави пут и да, прекаљен и ведар, буде у пресудним тренуцима са својим народом, на правој страни, на страни напредног и борбеног човечанства. Ми видимо у њему слободоумног човека, искреног родољуба и великог песника живота, рада. борбе и љубави, који је у најтежим годинама смело изразио своју „лепу веру , свој сан и своју жељу:

да је Чомебуо узе епа агштпа, да узе пагоде еп љат пр ргеуеуа да јагочоу епа та дотомпа

У зуођоф деја, капја 1п ргереуа.

То је велика линија песничког хуманизма и тај Жупанчићев сан је рсЂђени брат Пушкиновог сна о времену:

када народи, заборавив распре, у једну породицу сједине се.

Ето, таквог песника ми славимо вечерас у Београду; и у његовој личкости славимо пример истрајног рада, високе уметничке савести и поштеног напора мисли, пример како се под ударцима живота не пада, него бива виши, како се служи лепоти и истини, захтевима времена и потребама народа.

А славећи песника ми славимо његов народ, знајући да је то највећа част и највеће задовољство које скромном и родољубивом Жупанчићевом срцу можемо да учинимо. Славимо тај само по броју малени братски, храбри, издржљиви и културни словеначки радни народ, из кога је песник никао и са чијим најбољим и најнапреднијим снагама и данас стоји у раду и борби,

На крају, мислим да је лик и став Отона Жупанчића добро оцртао словеначки књижевник Филип Калан, кад је недавно написао ове речи:

„Ако се Жупанчић данас, о својој седамдесетој годишњици, обазре у мислима на своју делатност, он може, као мало који слављеник у историји, слободно рећи: — Лепо је гледати на велико дело које си за свога века извршио, а још је лепше својим радом стајати у животу раме уз раме са онима уз које је будућност.

Са тим речима, са добрим жељама и осећањима дубоког поштов-ња и другарске љубави, ми отварамо ово вече у част словеначког песника — нашег песника — Отона Жупанчића“.

Затим је о животу и раду Отона Жупанчића одржао реферат Борис Зихерл — који доносимо у овом броју нашег часописа. Чланови Југословенског драмског позоришта, Сава Северова и Берт Сотлер, рецитовали су неколико Жупанчићевих песама.

Је