Наша књижевност

Књижевност

Једна позитивна појава која се ове сезоне нарочито истиче јесте децентралисање музичког живота тј. све чешће и успешније одожавање озбиљних концерата у појединим рејонским концертним дворанама. Лепу замисао коју је први применио културни одбор Ш рејона да организује _своје концерте или да преноси успеле концерте са Коларчевог универзитета у своју дворану, постепено и све учестаније прихватају и други рејонски одбори. МИ оне приредбе које су репризе са Коларчевог универзитета увек су одлично посећене и примљене са знатним разумевањем. Та чињеница указује на то да су те приредбе у рејонима добар и правилан пут популарисања музике.

Смотза синдикалних културно-уметничких друштава, изко самоделатни, аматерски вид уметничке репродукције, показала је овог пута знатно јаче и изразитије да претставља саставни део проблема нашег уметничког живота. Већ само интересовање за смотру, у трећој години делатности радничких културно-уметничких друштава огромно је порасло. Такмичарски дух којим је прожет рад у фабрици или радконици пренесен је на уметничку делатност и његово благотворно дејство се јасно одражавало у току смотре.

Нема сумње да се у питању правца, начина рада и уметничких средстава у уметничком упражњавању које је још ново код нас не могу увек наћи правилна решења, Тако се, на пример, у питању народних плесова (зашто се увек и искључиво називају фолклором када је фолклор појам много ширег обима») мора пре свега дефинитивно утврдити потреба за њиховим неговањем у сваком културно-уметничком друштву а затим правац гајења те врсте уметности, стилизовани или оригинални, и музичка пратња тих плесова, оригинална са аутентичним инструментима или подешена за сцену 32 поједине прилике; тако се у драми понекад греши јер се тешко налази идејно и уметнички погодни материјал. Но несумњиво је да је у целокупном прегледу рада културно-уметничких друштава, у просеку, хорска музика најбоља и најмасовнија. У томе су узори, по уметничком достигнућу хорови „Бранка Цветковића“ и „Абрашевића“, а по здравом и природном односу према народној песми хор Шиптара из Приштине.

У поређењу са ранијим смотрама овога пута се показао знатан пораст

броју инструменталних ансамбла. Ако се у питању налажења текстова 35

драмске секције мора још лутати, у питању музичког материјала за оркестарске ансамбле много је лакше; већина оркестара (или њихови диригенти) сматрала је да треба да изводи искључиво потпурије народних песама и вероватно није ни тражила литературу изван тога 'а те смеше песама најчешће су невешто одабране, рђаво искрпљене и инструментиране композиције тако да се губио утисак и дејство извођења, уза све напоре и диригената и извођача. Литературу за овакве ансамбле њихови диригенти могу да траже међу обрадама народних песама које се све чешће слушају на радију, међу обрадама масовних песама као што их је имао на прогдаму оркеслар „Јединства“ из Београда или у класичној литератури лакшег степена као што је имао гудачки оркестар „Абрашевића“ из Шапца — све дотле лок наши композитори не створе дела прикладна и специјално намењена оваквим ансамблима,