Наша књижевност

ОСВРТИ

САВРЕМЕНИ ПИСАЦ

Оно што карактерише декадентну литературу, ону литературу која служи интересима буржоазије и империјализма, то је безизлазан песимизам, као и пуно обесцењивање вредности човека. Безизлазан песимизам исходи из згоније друштвене класе на умору, из паничног осећања да се тло измиче испод ногу и да је на животном обзорју само гробни мрак, само пустиња беспућа. Из тог безизлазног песимизма који се уздиже са патосом одриц:ња живота И света вуку носиоци империјализма оправдања за масовне покоље, за унижавајуће поробљавање човека, чине психичке припреме за нове освајзчке ратове, -

ХУ декадентној буржоаској литератури не воли се човек, нема борбе за срећу човека. Човек у њој није људско биће од крви и меса, од духа и срца, већ фантом, утвара друштвене класе која пред своју смрт приређује човечанству уништења и разарања. Писац декадентне буржоаске литературе постаје апологет насиља, ствара патолошке слике надљуди, и од манијака, злочинаца, избезумљених верских и расистичких фанатика модерне хероје. Ако зађемо у унутрашњи живот ликова које буржоаска декадентна литер:тура показује као јунаке савршености и испод њених идеализација патолошких настраности и бизарнога, наћићемо дубоке отиске умирања у мржњи, злобном лицемерству, мизантропији у којој се изживљава дивља а беспомоћна саможивост друштвене класе у којој човек сурово и бездушно експлоатише човека. Декадентска буржоаска литература у савремености је идејно, морално и'духовно огледало америчког империјализма. Оно што прво пада у очи у том огледалу то је лаж, лаж у родољубљу, лаж у хуманизму, лаж У оцени слободе народа и слободе човека, Х

Сасвим су супротне карактеристике књижевности народа који се развијају у социјализму или путем социјализма. Ту писац нема страха од истине, ни потребе да маскира истину. Он гледа у живот Јасно, отворено, са вером у сутрашњицу, са одушевљењем према револуционарним и стваралачким подвизима свога народа. Сенка смрти није пала на његова надахнућа. Док декадентни писац, слуга и оруђе империјализма, фалсификује стварност дотле, напредни писац има одређен и животворан став према стварности, јер активно учествује са својим народом у његовом изграђивању. Борбени, активни, стваралачки однос према стварности карактерише напредног писца. Тај став је у најлепшим традицијама културног наслеђа, изишао је и развио се из прогресивног дела романтизма, из критичког резлизма који је у својој суштини имао занос и одушевљење борбе за човека. Борба за човека, за његову слободу, достојанство и срећу, била је водиља напредних писаца у њиховом веома активном стваралачком раду у покретању народних маса

.