Наша књижевност

за љааиј

рстдећире ле =

БЕЛЕШКЕ

ЈУБИЛЕЈ СОВЈЕТСКЕ УКРАИНЕ

Украина, друга република великог Совјетског Савеза, на дан тридесетогодишњице свога живота у Савезу, добила је-низ честитака од удружења књижевника других република; низ песама најистакнутијих песника било је посвећено култури и књижевности украинској. А. Прокофјев назива овај празник великим празником целе совјетске државе; Евгеније Долматовски га осећа такође као свечаност свега народа; Јакуб Колас га зове светлом радошћу, Наири Зарјан, славним ЈУбилејем. Володимир Сосјур у песми „Љубити домовину“, посвећеној овоме дану, каже:

Љубити домовину, љубити увек поља јој росна, зелени луг, и не жалити за њу ни живот млади, ни крв у битци, ни зној, ни труд!

Алексеј Сурков у песми „Украино, моја Украино!“ вели да су тако певали у пољу, и на маршу и Уралац, и Козак, и Сибирац, да су тако у сну шаптали, на немирном ноћишту, и становник Москве, и Јерменин, и Узбек.

Књижевник Совјетске Јерменије, Наири Зарјан, у име својих другова

са захвалношћу пише: „Многограна _

култура Совјетске Украине својим сјајним постигнућима богати сву совјетску културу. Писци као што су Тичина, Корнејчук, Бажан, већ давно су заузели почасно место у совјетској књижевности, постали _су

и за нас, Јермене, наши стваралачки сарадници. Мирза Турсун-Заде, књижевник Таџика, признаје да му је једно од најдражих дела која је написао лик Украинца Миколе у поеми „Син домовине“.

Нарочито је карактеристичан за ову- љубав и повезаност совјетских народа, за њихово узајамно поштовање и познавање поздрав који су упутили украинским књижевницима, књижевници Јекутије: „Теби, Украино, братски поздрав Јакутије! Вама, украински писци, пламени поздрави за тридесетогодишњицу слободног стваралачког постојања ваше књижевности! Сунце ваше књижевности светли и нашим тундрама. Пријатељство нашега народа са руским и украинским утврђивало се још У оно доба када је руске и украинске револуционере царска влада прогонила у наше крајеве. Давно и давно је прошло то време, када смо први пут чули за Корољенка, — због тога

-што се није хтео заклети новоме

цару био је прогнан к нама у Јакутску област; три године био је обућар, копао земљу и написао дивну приповетку — „Макарев сан“. Захваљујући Корољенку наши људи су се упознали са Гогољем и с књигама руских и украинских писаца, које су будиле дубоки одјек У нашим срцима.

Али захваљујући само Великој октобарској социјалистичкој револуцији, далеки северни народ зближио се са украинским народом. Вилујски сточари, олекминске др-