Наша књижевност

|

Па пр до НК И У а СЕ на

У

268

Књижевност

уздрхта од миља,

као да сва једно једино срце беше; а горе на небесима

свака звезда поста звоно,

која се чаробним гласом огласише, па цвеће и све виле, када чуше ову још незнану им свирку, стадоше игру вити.

И месец — ваљда отуда

што се заруменело девојче загледало у њега —

порумене такође, и сва ноћ

сину њиме, ружичаста.

И анђеоски пољубац дивно

уроди плодом: девојче поста мајком; и роди детенце

славно, какво се може

родити само када се грле

земља и небеса.

Мач роди девојче, мач,

а тај мач је... слобода.

»

Са допуштењем сатане створи се на земљи најгаднији ђаво,

да открије најодвратнију вештицу. И нашао је. Заволео је. И отада му земља омиле више но пакао, па се баш стога сваке ноћи пео вештици.

У вулканскоме гротлу састајаху се сваке ноћи. Жабоглави, змијорепи, пламеногриви, дивљи, аждајолики црни париг доносио је ђавола,