Наша књижевност

о ве

394 > Е ЕКИНИ

импровизованог и БОР БРИНОЦ Он је производио веома много, на велико, уносећи у рад и мане из свог личног живота: неуредност, несолидност, лежерност и површност.

Игњатовић је, и поред ових крупних недостатака, имао велике свести о значају свога рада. Још пре свих наших реалиста, како теоретичара, тако и стваралаца, осећао је да књижевност мора бити

савремена, да се мора бавити савременом проблематиком, да мора.

стварати ликове који су типични за друштвене односе и живот савремености. Он је први упорно отварао борбу за друштвени рома“, први указивао на историску вредност рада на друштвеном роману, и први је чинио покушаје да такав роман створи. Истина он јеу тим покушајима давао пре скице него остварења, али је у тим првим, веома мучним и тешким борбама за роман у условима посве неповољним дао таква дела као што је „Вечити младожења“ које је већ озбиљнији покушај у стварању друштвеног романа, као што су „Милан Наранџић“, „Васа Решпект“ и „Трпен спасен“ дали мзтеријала за авантуристички роман са друштвеном садржином, „Чудан свет“ за сеоски роман. Игњатовић је живео у убеђењу да је то рађање романа на корист народа. У томе је био следбеник Јовану Поповићу Стерији према коме је имао великог поштовања, кога су

му приписивали као учитеља. ВЕЛИБОР ГЛИРОРИЋ

__ Књижевност је

ди вотув оса

1 ЂЕ 5 % #