Наша књижевност

Књижевност

кажемо нашег човека у његовој бризи за дело изградње и његовој љубави према слободи и напретку, ако смо успели да раскринкамо извесне покушаје наших непријатеља да се блатом баце на наше крвљу извојеване тековине == ми то још, нажалост, још увек нисмо успели ни у довољној мери, нити нам је то увек пошло за руком у оном облику какав захтева савремена реалистичка уметност. Најбољи доказ недовољности наших напора у области књижевног рада јесте релативно мален број оригинлних књижевних дела трајније умегничке вредности. Од 78 чланова нашег Удружења једва ако је десетак успело да у протеклој години објави своје књиге. Од значајнијих дела која су се појавила у протеклој години требз посебно поменути: „Пр– косне строфе“ Радована Зоговића, „Ратниково пролеће и наша армија“ од Бранка Ћопића и песме Милана Дединца, Чедомира Миндеровића и Душана Костића; од романа „Довиђења у октобру“ од Ота Бихаљиа Мерина и „Облаци над Таром“ од Чедомира Миндеровића; од приповедака „Истините легенде“ од Јована Поповића; од репортажа: „Међу Маркосовим партизани_– ма“ од Оскара Давича; од књижевних критика: „На попришту“ од Р:дована Зоговића. Томе још треба додати два зборника, један поезије и један прозе, и неколико политичких, путописних и књижевно-критичких брошура, неколико књижица мањинских писаца, Маџара и Словака, преводилачки, редак_ торски и рецензентски рад, неколико филмских сценарија, — и то је углавком све.

Ни наша сарадња у часописима, књижевним новинама и дневним листовима није била нарочито плодна. У „Књижевности“, „Летопису Матице српаке“, „Младости“, „Књижевним новинама“, д такође и у књижевним ча_ сописима осталих република јављају се, као по правилу, скоро увек једна те иста лица. Највише активности поксзали су: Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Милан Богдановић, Јован Поповић, Исидора Секулић, Велибор Глиго_ рић, Радован Зоговић, Божидар Ковачевић, Младен Лесковац, Иво Андрић, Чедомир Миндеровић, Оскар Давичо, Скендер Куленовић, Мира Алечковић, Ото Бихаљи, Милан Дединац, Гвидо Тартаља, Душан Костић, Танасије Младеновић, Ели Финци, Милорад Панић и други.

Но и у том малом броју књижевних радова објављених у часописима или у књигама, уметничко-идејни квалитет није увек био поуздан, није увек. одговарао развојним тенденцијама наше књижевности. Ако су у минулој години објављене и такве књиге, као што су „Пркосне строфе“, које значе датум у нашој савременој поезији, или „Међу Маркосовим партизанима“ у којој је дата висока мера књижевне публицистике, или „На попришту“ у којој је књижвена критика и публицистика дата на солидној научној, марксистичкој основи, објављено је такође и неколико дела која изискују, и поред несумњивих књижевних квалитета, принципијелну дискусију о тематици, лич-– ностима, методу и изражајним средствима реализма у поезији и прози.

Том позитивном билансу стваралачке делатности наших књижевника треба додаги рад наших младих писаца, Кандидата Удружења, који су својим радовима, нарочито у стиху и у критици, показали релативно високу. уметвичку и идејну спремност.“ :

„Од 78 чланова и 14 кандидата уствари је било активно једва пола чланства, па је Удружење већину својих акција спроводило са малим бројем пожртвованих, свесних и одговорних чланова, и то скоро без изузетка баш

,

#%