Наша књижевност

Е 5 | У Р .

РТУ 5

ји а АЕ.

464 " Књижевност

тражи пјесму, улоге која је пјесми намијењена, и пита се: „Каквим стихом да проговори у својој фронтовској биљежници 2 А земља у походу, ракете, смрт која узима храбре за руку, гранате којс освјетљавају пут, бомбе које кидају небо у комаде, шуме које корачају, седла која шкрипе, говоре му да је „онако како се некад писало бесмислено писати“, да треба дјејствовати оштрим и сигурним стихом, необичним, неочекиваним, поузданим. Треба, — јасно је, — али како, гдје су и чија су то искуства која ту могу помоћи2

„--- И вот у костра, у ночного, Присев на ргсколотњи пенђ, Увидел твр тенђ чесового Огромнуло, гордуто тенб.

Пошел между спацими всеми, Поланои, от патен рлбои,

Огромни, как будто в позме, Стоит Малковскин с тобом.“17)

И та „огромна, горда сјен“, која је лебдјела и над нашим колонама и замислима, показује пут: пут поезије у револуцији — то је пут ревелуције у поезији, пут борбе за ново, тешко, видљиво, извађено из најдубљих људских дубина, дохваћено с највиших и најоштријих домета народне револуционарне борбе. Овај мотив, овај проблем и закључак, то је онај елеменат који пјесму „Ноћни поход“ чини осо: битом у Тихоновљевој књизи о Југославији. Али тај елеменат није све што ову пјесму чини особитом. Она је особита и по мајсторском обогаћивању и конкретизовању тога елемента чисто лирским материјалом у коме основна мисао пјесме гори као мач у сунчаним зраима. Јер „Ноћни поход“ је, по снази и оригиналности поетских слика и фигура, по свјежини колорита, по смислу за детаље и звукове, по снази ритма, по једноставности и новини стиха, једна ол најбољих Тихоновљевих пјесама у књизи о Југославији, па свакако и у чигавој његовој поезији — упркос извјесним неуспјелим стиховима. Како само почиње ова необична пјесма! —

„Тр слвишал в те чернвге ночи: Закутан во тБму с головои, Шагает весђ лес и бормочет, Шуршит жестогривои травом.

17) М гле, код ноћног огња, сјевши на расцијепљени пањ, ти си спазио сјену стражара, огромну, горду сјену. Он је пошао између свих који су спавали, пољаном шареном од пјега. Огроман, као у поеми, поред тебе стоји Мајаковски.

пи