Наша књижевност
у ВН Мо Еј аб
514 Књижевност
— Ето, Тодоре, дођоше тешка, али велика времена. За тебг нема племенитијег задатка, него да ове догађаје опјеваш, да народу пјесмом очи отвараш, да свака ријеч твојих пјесама убојита буде!
Колико су му те ријечи дале поснаге! Колико су окрилатиле пјесме његове! И колико је ноћи провео Тодор у тешким мислима: „Да ли сам исказао у пјесмама све што треба и како треба»... Не можеш више пустити у народ шта било! Мораш, Тодоре, дати у пјесмама нешто, што ће саму душу народа такнути, покренути га, водити напријед... Право је рекао Владика Раде: „Без муке се пјесма не испоја!...“ А ето, данас ми је долазио стари Милија, па Јагош... Дошли код мене као код љекара... Да им пјесмом болове ублажим, да осоколим.“ |
Тодору се учини као да чује ријечи Милијине: „Узми гусле, разговори нас! Осјећа и Јагошев поглед, кротки, топли поглед, у коме, чим јекну гусле и гусларев глас, намах заискре и распламсају се страсни пориви, борбени занос, скоро дјечје радовање и машта..
Узми гусле — разговори нас!
Он исправи главу и полако, с напором, устаде.
— Де, човјече, што се толико мучиш... Смири се, почини, па ће све бити добро,акобогда...
Као да није чуо Стакин глас, Тодор приђе гуслама, објешеним о брвна крај прозора, прислони главу уз гусле и поглади их уздрхталим прстима.
Ш
Високо дигнуте руке, пропет на врховима углачаних чизама, когандачт четничке бригаде гавршавао је говор. Од силног викања и напрезања глас му постао некако пискав, из устију прска пљувачка. Лице и врат горе му црвенкасто-модрим пламеном.
— Они, голаћи, трометковићи, хоће да униште, веле, Хитлера и Мусолинија, те највеће силе овога свијета! И ми, четници, и ми смо за слободу! Али, браћо, света је она народна: „Прије прољећа зар има листања2“ Зар има слободе прије времена, браћо
Дјецо Злоречице! Ми треба сви да устанемо против крвника, против ових који хоће да нам наложе огањ под кућно шљеме... Против оних, браћо, који убијају наше највиђеније људе, главе племенске и братске, барјаке наше!
Под заставу краљевску, браћо! Под заставу! ура!
а РО МИРА не ПИР ВР ПИКА ИЕ НИН Ри ни у