Наша књижевност

: ( у ; Р |

ЕУ

РМ АЕН НИД у А

И а

524 | | Нар жевност

снаестој књизи Забавника СКЗ), Љескову (СКГ 1927, ХХ с. 8305)), Са лтикову Шчедрину (СКГ 1927, ХХ, с. 309), Пушкину (СКГ 1997, ХХТ, с.72) Горком (СКГ 1927, ХХ, с. 309 и ХХ, с. 78). ;

Од западноевропских писаца занимали су га: Алфонс Доде ХБорба 1893), Анри Бек (Одјек 1902, бр. 59), В. Иго (Просветни гласник 1911), Дикенс (Просветни гласник 1911), Манцони (Просветви гласник 1912, бр. 12), Меколеј (СКГ 1913, ХХХ, с. 297), Жорж Санд (Просветни гласник 1912, бр. 9), Проспер Мериме (Гласник проф. друштва 13922, П, св. 10) ин други.

После првог светског рата Продгновић улази у још једну књижевну сбласт; он почиње објављивати своје расправе и чланке о нашој народној. усменој књижевности и убрзо стиче глас познаваоца народне поезије, нарочито после своје књиге „Наша народна књижевност“, објављене у Савременику СКЗ, али је доста расправа и чланака Остало и по листовима; Студија о српској народној лирици (Гласник професорског друштва 1922). О женским народним песмама (1924), Збирке народних песама (СКГ 1925, ХР, с. 369) Ерлснгенски рукопис (Гласник историског друштва 1999, П), Бановић Строахиња и његова љуба (Прилози за проучавање народке поезије 1935), Народна песма „Смрт Краљевића Марка“ као васпитно штиво (Зборник у славу Филипа Вишњића 1935), Ђакон Стеван и два гнђела (Летопис 1938. књ. 350), Морал и хуманост у народним пословицама (Прилози за српски језик, књижевност, историју и фолклор 1938, ХУШ, с. 607), О народној поезији (Предговор Антологија народне поезије 1988), Јунакиње у нашој народној поезији (Жена данас 1939, бр. 23), Храброст и јунаштво о нгродној књижевности (Сарајевски алманах „Просвета“ 1939), Наше народне приповетке и питалипе (Летопис 1940, књ. 358), Наше народне пословице и загонетке (Годишњак Матице српске 1941), и низ оцена и приказа о збиркама и антологијама народних умотворина.

Најзад, и ако не улазе сасвим у оквир овога приказа, ваља поменути и неке од Продановићевих политичких и социјалних чланака због стила, литерарних квалитета или због тога што додирују књижевност. То су: Јавно мнење (Дневни ласт 1891, број 109—113), Преображај борбе за идеју (Дело 1894 1, с. 96 и 5838), Надметање као васпитни принцип (Учитељ 1897, св. 6, Светозар Милетић (СКГ 1901, 1, с. 136). Светислав Ст. Симић (Одјек 1911. бр. 43; СКГ 1941, ЕХП, с. 523), А поз јешпез сеп5 (Га Рабле Зегђе 1917, бр. 2—9), О српско-хрватским односима (СКГ 1922, МГ, с. 198), Тимочка буно (Буктиња 1923, 1, бр. 5), Јован Скерлић као политичар (СК 1924 ХИП, с. 18), Снага без очију (О Стјепану Радићу, Нова Европа 1924, ХТ, бр. 12), Естетичко сбразовање у средњим школама (Гласник проф. друштва 1995, св. 8), Никола П. Пашић (СКГ 1927, ХХ, с. 123), Љубомир Стојановић (СКГ 1930, ХХХ, с. 328), Војислав Вељковић (СКГ 1981, ХХХМ, с. 291), Скерлићеви скупштински говори (СКГ 1983, Е ХИП, с. 190), Васпитна вредност народних песама (Народна просвета 1936, 26—27),. Двадесет пет година од смоти Јована Скерлића (Живот и рад 1939, св. 19—21), Француска 1789 (Летопис 1939, књ. 322), Ход револуције Живот и рад 1939. св, 22—95), Милутин Гарашанин (предговер 291 књ. СКЗ), Двадесет и пет година од оснивања С. К. Гласника (СКГ 1926, ХМИ, с. 187).