Наша књижевност
а а пе за И ои
5
Пра јр НЕ а иЦРР
|-
ду Ма Ри
а ари аи о ба, ба на а ИЕ
640 пе | Књижевнсст
стово. С једне стране невероватно снажан, непосредан и искрен протест против друштвене лажи и обмана — с друге стране „толстојевац" тј. испаћени хистерични слабић, звани руски интелигент који, бусајући се у прса, јавно говори: „ја сам неваљао, ја сам гадан, али се бавим моралним усавршавањем; ја не једем више месо и сада се храним котлетима од пиринча.
С једне стране, непоштедна критика капиталистичке експлоатације, изобличавање насиља власти, комедије судства и државне управе, дубоко разоткривање целокупне противречности између пораста богатства и тековина цивилизације и поретка немаштине, подивљалости и мучења радничких маса; с друге стране божјачки проповед „непротивљења злу" насиљем. С једне стране најтрезвенији реализам, скидање свих и свакојаких маски, с друге стране проповед једне од најгнуснијих ствари на свету, наиме религије, тежња да се поставе на место попова пс званичној дужности, попови са моралним убеђењем тј. култивирање најрафинираније и баш због тога нарочито огавне поповштине“.
Роман који је нашао најдубљег одјека је „Рат и мир". Ту је Толстој дао епопеју гигантске борбе руског народа прстив Напслеонове најезде, уносећи у ту епопеју дах народа и ликове који садржавају у себи изобиље живота. То је снажан претрес историје, рушење идолатрије освајача и освајачких похода, велика поема Отаџбинског рата, књига патриотизма руског народа, а у исто време и непоштедна критика живота високог дворанског племства царизма у време опасности за Отаџбину.
Дело је менументално по уметничкој снази обухвата једног бурног историског периода, по узбудљивој сили драматике угроженог живота народа од стране освајача, по грандиозној реалистичкој слици народних маса у покрету, слици пожара Москве и ревокацији оних живих, виталних, дубоким традицијама повезаних манифестација родољубља руског народа који се не да покорити. Ту слику Толстој је изложио у епским размерама, са масом епизодних детаља, мноштвом личности актера велике историске драме, чинећи је у исто време веома животном, износећи читаве породице захваћене догађајима рата било да у њему директно учествују, било да рат оставља дубоког трага и одјека у њиховим односима.
У „Рату и миру“ је јунак руски народ. Из његовог отпора освајачу избија витешки дух храбрости, пожртвовања и хероизма. Особине тог духа су у природној, непосредној, дубокој љубави према