Наша књижевност

.

НА СВЕТСКОМ КОНГРЕСУ КУЛТУРНИХ РАДНИКА

(Белешке учесника)

Један амерички лист изјавио је да конгрес у Вроцлаву не заслужује чак ни да буде поменут. У истом броју тога листа нашао сам опширан извештај о такмичењу у Чикагу: један истакнути прождрљивац смазао је без предаха шеснаест бифтека. Потпуно је очигледно да су за читаоце који се одушевљавају капацитетом таквог рекордера незанимљива мишљења Жолио-Киријеве, Холдејна или Шолохова. Па ипак се, срећом, и у самој Америци може наћи приличан број људи за које мисао није изгубила ауторитет; код њих, исто као и код Европљана конгрес у Вроцлаву изазива велики интерес, као први послератни покушај људи науке и уметности да нађу заједнички језик. Е

Знамо да је један роман као што је „Рат и мир“ значајнији од хиљаде осредњих, а да је живот Пастера или Мечникова плодоноснији од рада читавог универзитета, Значај конгреса у Вроплаву није само у томе што је на њему присуствовало пет стотина људи из четрдесет и пет земаља: треба потсетити који су били ти људи. Научник, писац или уметник не мора имати никакав мандат — за њим су ученици, следбеници, читаоци. Заиста, сто хиљада људи могу у овој или оној земљи, поштено или са подвалама, правилно или на слепо, да изаберу делегата. Али један-писац, ако има надахнуће, мисли, полета, управља мислима, осећањима и поступцима милиона људи. Ето зашто сматрам неопходним да наведем имена.

Почећу са књижевницима. Књиге Фадејева и Андерсен-Никсеа, Шолохова и Ане Сегерс, Амадуа и Леонова, Виториниа и Бонтемпелиа, Налковске и Веркора преведене су на многе језике. Далеко изван граница својих земаља позната су имена песника Тувима = Елиара, сликара Пикаса и Лежеа, редитеља Пудовкина и Буриана. Научном свету добро су познати Жолио-Киријева, Холдејн, Преан, Тарле, Бернал, Валон. Тим именима се не исцрпљује блистави

1"

= бата (и

У ај Ваке њи о

И а санла

а

Уа кради. Саме кој зада

пе

; 4 53 4

м па

пас и