Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

СКЕНДЕР КУЛЕНОВИЋ: ВЕЧЕРА

За своју комедију „Вечера“, коју је извело Народно позориште у Београду, Скендер Куленовић је одабрао догађаје, мотиве и ликове из периода живота по ослобођењу домовине, из дана рада на обнови и изградњи земље. Узимајући градиво из живе стварности наше епохе, Куленовић није хтео да директно прикаже онај дубоки друштвени преображај, који је права садржина процеса наше изградње, и у коме такође, без: сумње, има материјала за комедиографа који смехом и кроз смех хоће да лечи слабости нашег новог човека и недостатке његовог грандиозног дела. Основне мотиве и главне ликове за своју комедију Куленовић је нашао у друштвеној средини тзв. реакције, оних преживелих остатака старог буржоаског друштва који својим начином гледања и поступања, целокупним својим друштвеним стремљењем, у коренито измењеним условима живота. и рада, претстављају — прави анахронизам. Ошамућени исходом ослободилачке борбе коме се нису надали, они настоје, по потреби и нужди, да се снађу у новим условима егзистенције, да некако преживе „то прелазно доба", док се опет не успостави стари поредак који прижељкују, за који раде и у коме би се осетили као свој у своме, у коме би опет нашли подршку и оправдање свом животу. Робови својих друштвених привилегија и својих схватања, за које више нико нема ни разумевања ни милости, јер је ишчезнуло социјално тле на коме су израсли, они једно желе друго се догађа, једно траже — друго их допадне, увек супротно од оног што их, мимо свега, још увек подржава у интимној нади да није све пропало, да још увек — макар и чудом неким! — постоје изгледи за поновно успостављање прохујалог и заувек уништеног царства.

У животној промашености тих егзистенција нема ни величине, ни трагичности: јаловост њихових животних амбиција, илузорност претенциозно-себичне борбе за старо и преживело, чини их — смешнима. И баш зато што у ономе што они раде нема ни животне радости, ни људске лепоте у делу — предмет је то, по превасходству, за друштвену сатиру. Аутор „Вечере", која иде у прве наше комедије игране "по ослобођењу, нашао. је право комедиографско врело! Захватити из тог врела, разобличавајућом снагом комике, широко и слободно, оно што је и особено, али и свима заједничко у јаловости хтења и амбиција, у наказности поступака и жеља, У људској беди стремљења, — упоређени са људском лепотом побуда и мотива прегалаца наше социјалистичке изградње, — ето дела које би, дајући јасну, живу и конкретну слику змијског сплета реакције, улевало поверење у нове људске и животне вредности, бодрило на још одлучније мере за пуно остварење преображаја, отварало светле перспективе срећније сутрашњице.

Шта је Скендер Куленовић видео из живота наше реакције и како је то виђено драмски приказао у својој „Вечери"2

Основна линија драмске радње Куленовићеве „Вечере", изведена на мотиву крађе народног добра и покушају прикривања и заташкавања извршеног дела, необично је једноставна, чак штура. Замишљена најпре као једночинка, па касније прерађена у две, односно три слике контину-

пи орања 5 ДУ пећ

ари

ан РА. о

пена и неђ- аи У ~ ~ Вина

пе лави 5 ју

мем аи ари радна.

ЈИ оба

~