Наша књижевност

"ог о

На светском конгресу културних радника | се 633

“

конгреса су самим тим подвукли чврстоћу нових граница. |Узгред буди речено, сви прекоатлантски гости, полазећи у Вроцлав, нису знали да иду у бивши Бреслау, но кад су се нашли на лицу места и видели самопрегорни рад Пољака, пожурили су да изјаве да се заиста налазе у пољском граду).

Рушевине Вроцлава потсетиле су учеснике конгреса на то шта рат донсси култури. Многи, који никада нису боравили у томе граду, замишљали су га као тврђаву пруског милитаризма, као феудално имање Клаузевица, као огромну касарну. Међутим, у Вроцлаву је било много изванредних споменика романске и готске уметности. Они су били немилосрдно разорени гвожђем, и Американци би, посматрајући рушевине, и нехотице се замислили о томе шта се кријг иза уводних чланака „Њу-Јорк Тајмса“...

У Вроцлаву сам био пре годину дана и видео како су Пољаци за кратко време постигли много. Изложба враћених земаља, изванредно успела, направљена са фантазијом, с много укуса, чак " надахнућем, показала је учесницима конгреса полет оних који су, дошавши на рушевине, у пустош, пожртвованим радом обновили земљу. „Томе се може само позавидети, — рекао ми је један Француз, учесник конгреса, — Пољаци немају Маршалов план, али зато имају веру у своје снаге и веру у мир“... Заиста, ако су рушевине Вроплава говориле о страхотама рата, онда су грађевинске скеле Вроцлава говориле о другом: о победи рада, о победи човека над слихијом мржње и разарања.

ж ж

Ако су велики енглески и амерички листови настојали да што мање пишу о конгресу, из тога се не може закључити да су се владе Сједињених Држава и Велике Британије мало интересовале за конгрес. Речити су били кулоари: претставници извесних влада настојали су да омету рад конгреса и да приморају неке делегате да пре свршетка напусте Вроцлав. Не могу да кажем да је састав делегација био беспрекоран. Тако је, на пример, један амерички 'делегатг, на питање шта је — дали је књижевник, научник, новинар или професор, — гордо одговорио: „бизнесмен (у штампаном списку учесника конгреса тако је и означен). Међу енглеским делегатима био је један џентлмен, који је, пре но што је постао културни радник и бранилац мира, био... војни аташе Велике Британије у Москви.

Ња