Наша књижевност

па те соли фи

кави

ме дина ада а

ме

6 Е 3 1 5 1

Из ужаса, у ком смо се тукли, гледај каква данас јава сја!

У том сјају, путниче подмукли, неугасна искра сам и ја.

Ја сам корак младости у маршу, замах људи што кују нов век илаз турбина у љутоме кршу, песми земље — звоно и одјек.

А ти листај прошлост, уз мрмљање, тражи шта се у њој зби ил не; — . ја озарен хитам у сретање дану што се рађа да не мре. | М. ПАНИБ-СУРЕП