Наша књижевност

702 > - Књижевност

један број трајних и живих. И поред тога што и најбоље песме Његове носе обележје унутарње нејединствености, остале су живе и трајаће даље оне његове песме у којима је дао поетска сведочанства о своме добу и својој земљи, а управо у тим песмама у којима је изнео поетски садржај нов у његовој земљи и у његово доба нашао је најјачи свој лични израз. О својој земљи и своме добу он није рекао само поетске истине, он је изразио и сумње, и колебања, и слабости и заблуде. И тиме је понекад одразио односе који су у његово доба владали у нагодбењачкој Хрватској и у окупираној Босни.

За великог песника изгледало би банално рећи да је четрдесет година после своје смрти још жив, јер за великог песника је то мала временска дистанца. Међутим, то значи нешто кад је реч управо о ових четрдесет година нашег века, испуњених пресудним историским променама. Три године пре Крањчевићеве смрти одиграла се прва револуција у Русији. Од његове смрти до данас била су два светска рата, победила је пролетерска револуција у Русији и остварен социјализам у Совјетском Савезу, а прва социјалистичка земља однела је у другом светском рату победу над фашизмом, спасла човечанство и омогућила настанак нових социјалистичких земаља. Крањчевић је умро када су југословенски народи живели под разним државама и то већином национално поробљени, а отада је, после првог, нестварног уједињења у једној држави под капиталистичким системом, настала нова Југославија равноправних и слободних народа, у којој је изградња социјализма већ показала огромне резултате. То је зато важно рећи, што је Крањчевић своја зрела дела стварао већ у епохи империјализма и у предвечерје социјалистичке револуције, и што је његова претежно мисаона поезија постављала друштвена питања, И у скученим оквирима Хрватске, која је тада још била под туђинском владавином и у којој је покрет за национална права имао слабости, историја је постављала питања која Ле се у наредним деценијама решавати. У земљи националне поробљености и све оштријих класних супротности, у земљи тада релативно заосталој, Крањчевић је та питања прихватао и поетски формулисао, страсно и интензивно, иако идејно често мутно и збуњено а изражајно често несигурно. Управо зато што су се у Крањчевићево доба постављала већ питања наше епохе, иако у оквирима тада још релативно заостале земље с национално неслободним народом, тај временски размак је критичнији за многе

др и Ја ЕС ти о Ба Бр "РК т де ~ "4