Наша књижевност

Хроника

ви и пуни.облик оним Марксовим мислима које у рукопису 11 књиге „Капитала“ још нису биле оформљене. Издање Ш књиге „Капитала“ претставља неоцењиву помоћ нашим кадровима у погледу. њиховог даљњег уздизања и овладавања марксистичко-лењинистичким _ теоретским знањем. Проучавајући 11 књигу „Капитала“ на нашем језику наши ће кадрови упознати, у још већој мери, разлоге због којих радничка класа на челу са својом авангардом мора да сруши капитализам. У њој ће они наћи драгоцени материјал, који ће, уз коришћење искуства Совјетског Са-

веза, допринети у великој мери из-

ЧАСОПИСИ

771

градњи социјализма у нашој земљи. Та ће књига омогућити да упознамо начин којим ћемо да, водећи рачуна о објективним условима, овладамо законом вредности, којим ћемо моћи да правилно спроведемо привредни рачун, као законитост у социјализму. У овој ће књизи најзад, наши кадрови наћи теоретске поставке које су се показале као моћно оружје у борби против капиталистичких остатака на селу.

Трећа књига „Капитала“, у озбиљном научном преводу Моше Пијаде, уз прве две, значи огроман допринос не само за теоретску изградњу већ и за свакодневну, жилаву и упорну борбу за План, за социјализам.

Ј. Д.

ПРВИ БРОЈ „НАРОДНЕ КЊИГЕ“

У издању Уреда за информације Предсједништва владе НР Хрватске, изишао је недавно први број библиографског часописа Народна књига, који се у многоме разликује од наших досадашњих библиографских издања. Поред сувих библиографских података о свим новим књигама, часопис ће редовно доносити, по унапред створеном плану редакционог одбора, и краће белешке о књигама и писцима, приказе књига, чланке из области библиотекарства и прегледе књига и важнијих културних догађаја у иностранству. Овако широко замишљен, часопис би имао да послужи књижарима и библиотекарима, учитељима и културним радницима, најзад и свим читаоцима уопште, као практични приручник за свакодневни рад.

Први број Народне књиге, који је изишао на 64 стране текста, по својој реалној вредност: далеко заостаје за интенцијама издавача. Већина рубрика скрпљена је на брзину, без потребног познавања саме материје, без довољно информа:ија. У кратким, сумарно датим белеткама, од којих су неке сасвим неписмене (на пример: приказ Некрасовљевог романа Стаљинград), има много недопуштене импровизације по шаблону преузетом из старих каталога издавачких предузећа на меркантилној основи. И онда када су те белешке писане информативно, у њима преовладава рекламски тон који упропаштава објективне податке о писцу и делу. У неким оценама писци су се служили некритичким