Наша књижевност

798 Књижевност

кућама, као у малим гостионицама, увек некако готови да их нешто снађе.

Животне праксе у тим насељима биле су видљиве и невидљиве, али као обично по паланкама, углавном знане. Дугачка кућа у клостеру носила је ружну фасаду: половина прозора врло ниских, тамо где је рефекториј, канцеларије и магацин за намирнице; а друга половина прозора дигнута скоро под стреју, тамо где је клаузура, библиотека, болница, и гостинске собе. Три прозора на библиотеци, зна се, сада су махом затворена. Пре две године, много је читао један учен фратар, који је невешто починио што се иначе често у клостеру почињава, и отишао као метак из пушке. Дубоко у дворишту су стаје; стан за женску послугу; шупа за кола; шупа баштованова; и дрвљаник увек крцат дрвима. Клостер зими брекће од зажарених пећи, греје безмало и улицу. Срби су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише мирис од финих печених јабука; фратри, то јест, пеку месо на лимун-јабукама из Далмације. Све споредне зградице биле су засебне, и опет некако увек са нечим у вези. Једна озидана дера водила је у суседно двориште, где је становао сам један стари рибар, али рибарево двориште је другом дером било у вези са двориштем мајке Луке Млинарића, који се школовао у Риму, и засада се још није знало каквој ће се струци посветити. У клостеру је владала права небеска тишина, иако се и ту, као свугде где има живих људи, дешавало свашта. Само кад би Лука Млинарић дошао кући, и посетио клостер, чуо би се и после поноћи још врло жив разговор из рефекторија, и доста смеха, вероватно на пошалице гвардијана који је био познат као духовит човек.

У Јуден-сокаку, напротив, владао је стално шуман живот. Зујало је просто од отварања и затварања капија; зујало од радости што има друштвеног саобраћаја; зујало и од новца. Много се ту зарађивало, и много се и трошило. Јевреји су истицали нешто светско, на сваки начин нешто непаланачко, а у основи увек жизнерадосно. Ту је било слободе, па чак и еманципације за оно доба нечувене: кћер доктора Рајса постала је певачица, у позоришту у Грацу. Ту је било стилова и укуса. Јуденсокак је сваки час служио у варошици као модел и аргумент. Деце подоста, и у сиромашнијим и у имућним кућама. Ко иоле може, гледа да му синови стигну у свет, у школу, или на неки практичан рад. У имућнијим кућама, за женску децу узимају

даариечитавај

она придао

диидинра иоле

дигао жаљ

диањсље