Наша књижевност

; фи. Бр. 1005 _

к је мг 2 ва нос т

св. 12, год. ка ЋЂЕОГРАД ПЕЦЕМБАР 1948

БЕЛЕШКА О ЧЕТИРИСТОГОДИШЊИЦИ ИЗВОЂЕЊА ДРЖИЋЕВЕ ТИРЕНЕ

Пасторална игра Тирена, коју аутор назива комедијом, играна је први пут, равно пре четири стотине година, 1548 (1547—15492), у Дубровнику, о покладама, „при води“, — како се то-у прологу напомиње, — то јест око зденца пред Лужом. За време претставе, коју је увежбао један аматерски позоришни скуп, по свој прилици Помет дружина, ништа се не могаше чути, јер „сјевер одтуд дмаше усионо толикој, да срца пуцаху од студени и мраза".

Извођење ове „пјесни (у којој се) припиева Љубмира и виле љубезни и дивјач сатира" претставља у развоју наше позоришне уметности важан историски датум: колико наша књижевна историја зна, од те претставе почиње стварна историја наше световне драматике. Пре тога у Дубровнику су давана црковна приказања која су сва, по својој идејно-уметничкој организацији, у складу са тежњама и схватањима црквене концепције света. Иако се већ и у нашој трубадурско-петраркистичкој поезији јасно осећају свежи сокови ренесансног човека, који тражи пуну слободу изражавања својих наклоности које су дотад сматране неморалним, као што су овоземаљска љубав, истинско блаженство без божје интервенције итд. наша световна, нерелигиозна, чак отворено противцрквена литература почиње и најснажније се обележава пасторалама и комедијама. У том темељитом књижевном преврату, који има своје дубоке друштвене узроке, Тирена Марина Држића, који спада у највећа имена наше књижевности свих времена, претставља једно од првих уметнички изразитих и зато значајних остварења која отварају нов период наше књижевности, период слободнијег и реалнијег уметничког начина мишљења и осећања.

Приказивање Тирене дотад скоро потпуно непознатог писца, који је годинама учио у Сиени црквену догматику и, успут, мимо интенција оних који су га послали, „по свиету видио

ПИ