Наша књижевност
842
| Алманах млађих, који је издала сарајевска „Свјетлост“, доноси у недовољно критичком избору Михаила Делибашића, Ахмета Жромапића и Владимира Черкеза, један доста штур одбирак песничких и приповедачких покушаја младих босанских књижевника и писаца-почетника. Песмама "су заступљени: Ристо Тошовић, Бранко В. Радичевић, Јосип Лешић, Брато Павловић, Љубомир Милин, Изет Сарајлић, Владимир Черкез, Богданка Перишић и Владо Дијак. Од младих приповедача сдабрани су радови Ристе Трифковића, Данила Нахмијаса, Наде Валенчић, Ахмета ЖХромаџића и Емилије Стијачић. У радовима ових младих књижевника и почетника осећа се“животно искуство за које се не би могло рећи да је мало када се имају у виду године живота и године књижевног рада. Народноослободилачка борба, у којој су неки од њих учествовали, убрзала је у њима процес упознавања живота и сазревања свести; а активно суделовање у интензивном раду на обнови и социјалистичкој изградњи земље употпунило је круг њиховог људског и животног искуства. Из те богате ризнице они црпу своје мотиве, у том кругу животних проблема они се релативно лако крећу. Та сигурност У одабирању и оцењивању жи-
– вотних појава може се уочити, у мањој или већој мери, и код Ристе Тошовића, Љубомира Милина и Владимира Черкеза, и код Ристе Трифковића, Ахмета Хромаџића и Данила Нахмијаса. Карактеристично је за ову групу младих писаца, и не само за њу, да се у њиховим радовима, на известан начин и у извесном уметничком интензитету, отледа знатно богатство, нових људских и животних мотива, да они осећају, траже, а понекад и налазе израз за пробуђене стваралачке снаге народа, да се надахњују и одушевљавају новим лепотама и радостима пресбражене стварности наше епохе.
Но, истовремено, њихови радови показују готсво без изузетка, несигурност у одабурању књижев-
(бременито наше доба. неминовно
Књижевност
них поступака, путева и начина (бжанра, композиције, мелодије, језика, средстава експресије) за што адекватније и целовитије одражавање животне стварности. У тражењу одговарајућих форми и начина књижевног уобличавања, ова млада књижевна тенерација из Босне не само да не показује довсљно радне дисциплине и стваралачке инвенције, него се, идући линијом најмањег отпора, често служи готовим постигнућима, која су се већ, употребљавана и злоупотребљавана у књижевности (6ез духа и инспирације, претворила у мртве калупе и отрцане схеме. Уколико у њиховом песничком поступку, 6ез обзира на индивидуалне разлике, и има неког уметничког искуства, стеченог проучавањем књижевних дела, 'оно је, — и то нарочито пада у очи код песника, — већ одавно превазиђено. Зар се поетским начином наше идиличне романтике. чији је најтипичнији претставник био Јован Грчић Миленко, .могу одразити сложене животне појаве наше нове стварности, зар се могу рећи мисли и осећања човека социјалистичке епохе: Када се тим начином и покушају изразити нове садржајне вредности, којима је
се упада у малограђанску сладуњавост идилизације:
Кад ме мати изљубила
на растанку с домом милим, кроз сузе ме замолила
да је стару не уцвилим.
Сад снијег копни. Јата птица лете опет у крај мио... Да!... И ја сам драга лица давно, давно зажелио.
(В. Черкез: Три су зиме прохујале)
Или:
У сумраку свици над селом. Значи да је драги јун
опет стигао на наша поља.
И сад о њему шуми жбун. Над тополама мир вечгри. Скоро ће месец округо — жут нал тамом шума да изгреје
и осветли поља и пут.
(Б. В. Радичевић: Јунско вече)