Наша књижевност

8 џ : : Књижевност

Друго, нека нам наведу иједан доказ да су наша Партија у целини или њено руководство напосе у ма чему попустили интересима буржоазије свргнуте с власти, у ма чему издали интересе своје радничке класе и радног народа, интересе који су увек у основи били и остају истоветни са интересима било које радничке класе и међународног пролетаријата. у ;

Не, такве доказе они не могу навести. И то из простог разлога што их нема у стварности. А наша земља и Партија управо су оптужени за те две ствари.

Ми најзад, питамо совјетске књижевнике и позивамо их да нам отворено одговоре: зашто борбу за социјализам у Југославији они и неке вође демократских земаља сматрају — национализмом Зашто би борба коју народи Југославије воде за остварење социјализма у својој земљи у ма чему била издвајање из социјалистичког табора или била супротна интересима совјетског народа или ма којег другог народаг

Социјалистички свет јесте један и мора да буде један и недељив. А неистине, клевете и методи, какви се примењују према новој Југославији — супротни су његовој суштини и уствари воде једино његовом слабљењу и, разбијању.

Поменути совјетски књижевници, као и многи други јавни радници демократског фронта, узели су на себе улогу на којој им будуће генерације неће позавидети а коју им историја неће опростити: да нетачно прикажу херојски лик једног народа и једне револуционарне партије, да избришу најславније странице историје једне земље, да збуне и поколебају један народ на његовом путу ка остварењу социјализма — најлепшег сна највећих духова човечанства.

Да, тешко је и мучно нашим народима да трпе клевете и увреде,

од стране оних који би требало да говоре у име истине, правде и

напретка. Али је још теже и мучније бити у улози клеветника.

Ако не сутра, једном касније ипак ће се поставити питање у односу на ову чудовишну хајку против социјализма у Југославији, против КПЈ: где је истина Почеће — и већ је почело — сравњивање речи и дела, неистина са истином. Зар мислите да икаква пропаганда може истину да сакрије, да одвоји стварност од сазнања, да протури неистину као истинуг Зар историја човечанства не потврђује да је тако шта било могуће само привремено, само за одређен период, а да је истина ипак побеђивала»

Треба се сетити где и чиме је почела ова чудовишна хајка про-

тив социјализма у Југославији — а куда је она данас стигла. Она је

почела тобожњом критиком због скретања КИЈ по сељачком питању и отсуства демократије у КПЈ. А данас се њом спроводи свестрана изолација нове Југославије, под нетачним изговором да је руководство КПЈ прешло на позиције национализма. Почетак те кампање има везе са данашњим њеним облицима само утолико што је требало да се нађе повод за свргавање руководства КПЈ.

Али кад наше руководство није ни у чему издало земљу импе-

ријалистима, нити се споразумело са свргнутом буржоазијом, него