Наша књижевност

оне афина

зна

а е Ен : па Ба. | , 53

А . Е Е

а други пут две године, од 1785 до 1787, кад не би можда ни на-

луштао Беча, да га Симеон Зорић није својим неодмереним обећа-

њима одмамио у Шклов. ; Сад се вратио по трећи пут с намером да се стално настани у

Бечу. Био је -у педесетој години и желео је да своју старост про-.

живи у овом граду који је тада био једно од најпријатнијих средишта Европе. Још један разлог привлачио га је Бечу: штампарија Стефана Новаковића, једина штампарија на свету у српским рукама, у којој ће Доситеј штампати Собрани је (1798) и у којој се надао да ће објавити још коју од својих књига.

Он је у Бечу овога пута провео близу четрнаест година. За то време је остарео, уморио се од давања приватних часова, а дотад објављене његове књиге у нашем народу тада још нису налазиле прође. Десет година после штампања Басана он још не беше од продаје добио ни толико новаца колико је стајао њихов повез. Сем тога, и борба за насушни хлеб ометала га је у књижевном раду. У једном писму из године 1791, он жали што се због часова не може бавити књижевношћу. „Сами узмите на расужденије: кад човек десет сати (најмање) лекције предаје, може ли се о таквом делу, које ви требујете, старати се и у томе што поштено и ваљано испунитиг“ — каже он једноме поштоваоцу који га кори што не пише. „Кроме ако би могао ни јести, ни писати, или барем ако би не марио своје прси сатрти и крвљу пљувати, као што је господин... Рајић у преводу оних преизрјадних проповеди, које јоште залуду стоје“ [необјављенеј. ;

И тако, године 1802, пошто је уштедео приличну своту новаца, Доситеј прелази у Трст, где се надао да ће у овој имућној српској колонији бити боље среће него раније, те ће наћи мецену или бар лакшега посла који ће му допустити да се бави књижевним радом. Сем тога, ту је близу, у Млецима, била и „греко-славјанска“ штампарија Димитрија и Пане Теодосију која је већ више од четрдесет година штампала српске књиге. У једном, доскора непознатом писму архимандриту, доцније епископу Мојсеју Миоковићу, Доситеј изри-

"чито говори о својој намери која га је довела у Трст: „Ја желим,

ако још које време будем на земљи, мени најдрагоценије потомков

„наших воспоминаније јошт боље заслужити. Зато и намјеравам, по

идућем августу, у Венецију прећи, и ту јоште што издавати“ 2) Доситеј се у Трсту и раније бавио: једаред на пролазу (1771), други пут неколико месеци (1779). Он се познавао са важнијим члановима српске колоније која је тада била сразмерно врло јака у Трсту. Од тридесет и три хиљаде становника тадашњега Трста (који није обухватао нека данашња предграђа) отприлике осам стотина били су Срби, понајвише Бокељи, Херцеговци. Личани и Крајишници од Книна. Међу њима било је доста радника, слугу и калфа по трговинама и занатима, али их је било и у привредно најјачем слоју, међу великим трговцима, На другу свеску Стојковићеве Фи-

>) В. Стајић, Два досад необјављена писма Доситејева. (Летопис, књ. 345," с. 318—828)-