Наша књижевност

ОСВРТИ

ЈУРИШ НА СЛИКЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Низ прогањања која је америчка реакција подузела против напредних културних манифестација — изгон филмских уметника из Холивуда, поробљавање синдиката музичара, гоњења и хапшења универзитетских професора и књижевника — употпуњен је јуришем на слике.

Последње вести у вези с афером око великих зидних слика америчког напредног сликара Антона Рефрежира потсећају нас на варварске подухвате Хитлерових фашиста. Мисао нам се враћа оним бандама мрких кошуља које су у цркви у Гистрову (Мекленбург) уништиле дело познатог, можда најзначајнијег, немачког вајара овог столећа Ернста Барлаха. Оне су чекићима комадале дела и у јавној поворци однеле разбијене мраморне фигуре у атеље старог мајстора, који је, пошто је доживео уништење свога животног дела, ускоро затим умро. -

Једна цела генерација сликара и вајара била је, уколико се није прикључила античовечанским и антиуметничким идејама Хитлера, искључена из стварања, а њена уметност прогнана или уништена. Сличним путем иду званичне инстанце у Сједињеним Америчким Државама.

Један од најнапреднијих сликара САД је Антон Рефрежир, коме је, у доба Рузвелта, држава Калифорнија поверила да у низу слика на зидовима поштанске зграде Ринкон Анекс претстави историју Калифорније. То је била прва. велика поруџбина те врсте коју је једна од држава САД дала једном напредном уметнику. Скице зидних слика одобрене су од државних инстанца и биле би завршене 1943 године да Америка није ступила у рат. Али у поратној Америци господа са берза и из индустрије и њихови претставници у високој бирократији не желе да се потсећају на демократске традиције. Мрски су им документи људских права и имена првобораца за класну и расну слободу, против ропства и подјармљивања радника. Зато је са зидних слика требало да ишчезну они фрагменти који претстављају борбу калифорниских радника за осмочасовни радни дан коју је водио синдикат помораца 1865 године. Име Тома Пејна, истакнутог борца за слободу, и ликови Ерскина и Квена треба да заувек утону у таму.

Тим нападима на уметност знатно је допринела и Херстова штампа, на чијим је страницама писано да борба радника не спада у историју Калифорније. И када је, уистини, затвор од муселина прекрио слику штрајка помораца из 1984, у одбрану те слике устали су синдикат ЦИО из Сан Франциска, Интернационална организација пристанишних радника, Синдикат намештеника у трговачким радњама и Комитет калифорниских уметника. Око зграде су постављене страже, за заштиту слика, и у читавој Калифорнији проведена је на широкој основи кампања за мобилизацију радних маса.

Под притиском јавног мњења, пао је најзад застор и слику је опет свако могао видети. :

Жорж Хичкок, у једном од последњих бројева часописа „Маззез гпа. Мајпубтеат“, описује зидне слике сликара Рефрежира, које су тако оштро стајале у средишту јавног мњења. Оне третирају борбу људи у Калифорнији са непокорном природо ми нечовечним и несоцијалним поретком. Први панели одражавају примитивни живот Индијанаца и најезду конквистадора и мисио-