Наша књижевност

ПИ Ри пр АИ АНИ И ак 122 5 Књижевност

Прву категорију сачињавали су радници, печалбари, слуге и други безимени претходници савременог словеначког пролетаријата, који су се регрутовали из сиромашних слојева сељачког становништва и који су пре, а још много више после 1848 помагали да се у корист словеначког елемента преобрази национални састав дотле претежно немачких и италијанских градова на словеначкој територији. Као што није био ни у ондашњој словеначкој стварности, тако ни у Прешерновом стваралаштву овај слој није одређеније издиференциран из опште масе оних, које треба бранити »ргед аг:зтокгајоу НПгапзбог«.)

Другу категорију сачињавали су дошљаци из имућнијих сељачких слојева, и уошште људи, који су хтели да се уздигну преко најранијих облика капиталистичког стицања, елеменат дома“ ће словеначке буржоазије. То су они људи, који својом делатношћу

"објективно стварају привредни костур националног тела, а који, нарочито у првим почецима сами, субјективно, не разбијају много главу мишљу о том до каквих друштвених резултата мора да доведе њихова делатност, него „мисле само на своје свакодневне интересе, на то, како ће... извући неку непосредну, опипљиву корист за себе.“") У својој делатности ови елементи су још тада покушали у свему да подражавају оне, којима се у оквиру германизаторских тежњи аустриског апсолутизма срећа највише смешила, немачку буржоазију, покушали да усвоје не само њене навике и обичаје, него и њен језик. Ретки међу њима, који су — као Прешернов најближи пријатељ Андреј Смеле --- видели даље и управљали се према својим напредним схватањима, чинили су то на штету својих пословних успеха. У том свом периоду ови елементи били су дакле у огромној већини још сами објект буђења националне свести.

На рачун јунака првобитне капиталистичке акумулације у Словенији, који „знају само. шта носи вересија, шта куће, поље, шта куповина“, против словеначких капиталистичких парвенија, који „поричу, све што није туђе“ и који „не воле своју браћу“, против њихове безбрижности према земљи и народу, који им служе само као извор стицања, према народној култури, -- против свега тога Прешерн је написао низ песама (в. сонет „Ви што вам је љубаве тиранство непознато...“, „Елегију мојим земљацима“. „Глосу“ итд.),

Полазна тачка Прешернове критике првих елемената словеначке буржоазије јесте цело кун ин ере сан ши таван Ота, који треба. да заживи животом формиране, културне наци-

је. Отуда његов позив свима, који се за вољу туђина удаљују 0л

сопствевог народа; »ротњ Кгапј'с тој. 2уезЕ розћап!«7) Време, у коме је живео Прешерн, није било само време буђења заосталих и одгурнутих националности, каква је била словеначка,

5) Из Прешерновог написа пријатељу Лашану.

5) В. Стаљин, Питања лењинизма, изд. Културе, стр. 558. ;

т) Из песме „Елегија мојим земљацима“: „домовини, Крањче мој, постани веран!"

25 виа