Наша књижевност

Франце Прешерн — песник и мислилац 125

ном развоју сопственог народа, он је сматрао да треба бити захва“ лан свим оним страним културним утицајима, који убрзавају узди: зање заосталог народа, обогаћују и оплемењују друштвену свест његових напредних слојева и омогућавају им да правилније оцене положај, улогу и задатак свој и свога народа. |

Прешерну је било потпуно јасно да „Немци Словенима никако нису наклоњени 15) и да тежње зг однарођивањем, које је испољавало аустриско германство" претстављају велику опасност за словекачки национални развитак. Целокупно Прешерново дело значи отпор против тих тежњи, борбу за друштвену и културно-политичку афирмацију словеначког народа. Али Прешерн никако није делио мишљење оних словеначких конзервативаца, који су се пред немачком буржоаском опасношћу склањали под окриље исто тако немачког царског апсолутизма. Савезнике словеначког народа наслућивао је у свим демократским, антифеудалним снагама европске револуције и због тога ја ценио све оно, што је и у немачком народу доприносило буђењу таквих снага, немачку класичну литературу и филозофију, појаве ргволуционарно-демократског покрета међу Немцима.

Овај Прешернов став понекад су радо критиковали баш они, који су се — не верујући у свој народ и његове стваралачке снаге заклањали у илирска и панславистичка сањарења, губили сваку перспективу и неретко постали оруђе у рукама елемената, који су били све пре но напредни и демократски.16) И данас се понегде могу наћи људи, који му било због своје ускогрудости или пак због потпуног непознавања проблема, никако не могу да опросте овај став. Нарочито му замерају што је своје песме писао и на немачком језику. Сви ови заборављају да је Прешерн живео у времену и живео с врез меном, у коме су многи искрени и велики револуционари веровали да немачки народ има и да може да испуни неку напредну мисију у Европи; та вера је још у предвечерје мартовске револуције, јануара 1848, дошла до изражаја у Енгелсовим речима: „Са много разлога верујемо да ће баш Немци срушити Аустрију и уништити препреке, које стоје на путу слободи“ Словена и Италијана.17) Није ни најмање оправдана сумња у то да је и овај Прешернов став поти» цао из дубоких прогресивних побуда.

Таква је била предмартовска средина, у којој је живео Франце Прешерн и одразио је у својим делима. У свом плебејско- демократском отпору против ње израстао је не само високо изнад те средине, него је прерастао и све своје пријатеље и истомишљенике, Чопа, Смолеа и друге. Из те средине расла је основна проблематика

словеначког живота тог времена, пред којом су се нашли Прешерн и његов круг.

15) На истом месту, стр. 352.

15) упор. брошуру Франа Илешића „Прешерн и словенство“, написану 1900 Г., поводом стогодишњице песниковог рођења. ф 17) в. чланак „Почетак краја Аустрије", у »Решсће Вгиззејег тенипе« од 27 јануара 1848; гит. по Маркс-Енгелс, Дела, св. У. стр. 256 (на руском).

„