Наша књижевност

ЗАРА

Франце Прешерн — песник и мислилац У 129:

највише подударају са његовим властитим схватањима. Карактеристично је Чопово, а нарочито Прешорново интересовање за материјалистичку филозофију. У писму Италијану Сави-у, 7 марта 1828, Чоп се интересује да ли је могуће набавити у Италији још понеко делс Ђордана Бруна=). У Прешерновој приватној библиотеци налазила су се између осталог, и два дела Дипи-а (Оиршка), познатог француског материјалисте и антирглигиозног писца из 18 столећа. Сем тога, у Прешерновој библистеци налазио се немачки превод дела „О природи ствари“ од Лукреција Кара, једнога од највећих материјалиста и атеиста антике, „свежег, смелог, поетског- господара света“, како га је у неким ранијим белешкама о античкој филозофији назвао

Маркс.) И остала литература из Прешернове библиотеке открива,

његово нарочито интересовање за критичке списе о религији и њеном настанку. Тако је Прешерн убрзо после њеног излажења набавио књигу младохегелијанца Д. Ф. Штрауса „Живот Исусов“, која је у то време узвитлала толико прашине и коју је Прешерн ширио међу својим пријатељима и познаницима. Интересовање за ову врсту литературе доказује да је Прешерн био потпуно свестан улоге коју играју религија, црква и свештенство као идејно-политички стубови метерниховског апсолутизма у Аустрији = напосе у Словенији.

Прешернов поглед на свет, који прожима сва његова дела, био је пантеизам младохегелијанског кова.

Прешерн одбацује сваку постојећу религију. Његов однос према црквеним предањима у многом личи на однос Штраусов: ова предања за њега нису у суштини ништа друго до једна од многобројних митологија. У том погледу важна је опаска Фр. Кидрича, у којој зутор подвлачи да је пантеизам свакако био Прешерну најближи и уједно изражава мишљење да је Прешерн у својим делима прибегавао симболима и метафорама из хришћанске митологије само због тога, јер су оне „огромној већини Словенаца приступачније од симбела и метафора из античких религија или из филозофских система.=6) Али Прешерн у својим песмама није никако избегавао ни античке метафоре, напротив, употребљавао их је како у својим елегијама и у љубавној лирици тако и у својим сатиричким епиграмима. Познато је Левстиково мишљење да код Прешврна има чак исувише ових метафора.27)

вуда где песник исповеда свој поглед на свет, он употребљава реч „бог“ као синоним за природу, за васиону. Овај пантензам долази најјаче до изражаја тамо где песник у некролозима продужује резговоре о погледу на свет са својим прерано умрлим пријатељима Чопом и Смолеом. Изричито изједначавање бога_с васионом у писму Вразу, 26 октобра 1840 (бог — то Рап — васиона) у суштини је само Прешернова формулација познате Спинозине реченице »деих =уе пашга«, „бог или природа“. Скоро дословце онако као и Пре-

24) цит. по Пријатељу, Душевни профили итд. стр. 111. 25) Маркс-Енгелс, Дела, св. [. стр. 480 (на руском).

26) Кидрич, исто, стр. 160.

27) Левстик, Збрано дело, Љубљана, 19383, 'зв. У стр. 78

2 Књижевност