Наша књижевност

ка

177

Књижевни преглед

Карактер хронике овог дела појачан је и конвенционалном, углавном апстрактном психологијом, којом писац покушава да оживи своје ликове. По свом ставу у животу, по односу према догађајима и учешћу у њима они се међусобно разликују, они имају своје посебне животне и људске судбине. По својој психологији, по начину на који се жива и увек друкчија стварност у њима прелива, они су сви готово истоветни, без ичег одређеније свога, као да је писцу намерно стало да осветли само оно што је У свима исто, на уопштен и конвенционалан начин. Чак и тамо где је писац непосредно заграбио из свог личног искуства (у Жалиновој личности), он је остао само на равној површини ствари, у оним констатацијама и анализама, које се готово без икакве промене могу применити на било које друго лице. Са тог становишта посматрана, Пуста земља је изванредан пример како се са конвенционалним претставама о човеку и његовом душевном животу, у коме се на чудесан начин прелама све богатство живота, не може стзорити никгкво замашније реалистичко дело.

(Осећајући и сам своје слабости у психолошкој изградњи ликова у радњи и кроз радњу, Синиша Пауновић је настојао да тај свој недостатак савлада живим- и вештим приповедањем. У његовом делу збивања су дата сугестивно, са мноштвом реалистичких запажања и утисака, као непосредни документи доживљаја и посматрања. У том погледу овај роман је, поред првог дела Ћосићевог Покошеног поља, које је умелнички далеко зрелије уобличено, живо врело сваковрсних података и запажања о једном изнимно заним-

љивом периоду нашег живота из недавне прошлости. Поједине сцене, — као што је, на пример, вешање сељака, или онај, нажалост сувише кратки и споредни опис сељака-комите, —- дате на једноставан, али истинит и снажан на-

чин, имају своју пуну и књижевну и историску веродостојност. У тој реалистичкој документарности књиге треба видети њену основну

вредност. Ели Финци-

5 Књижевност

Ко др

ЗЕАА ~

=

МУ