Наша књижевност

У а Ра“ А Ра 5 7 3 ЕУ ГОНИ И ТЕРИ тј иу ЈЕ

ТРИ ПЕСМЕ

ЗБОГ ТЕБЕ, СРЕЋО...

Због тебе, срећо душманска, никада Од мене прекор неће чути нико;

Ја сам, тамницо живота, навик'о На безброј твојих невоља и јада.

На терет су.ми спремна плећа млада, Уста на пехар отрован сам свик'о.

Табанска кожа тврда је толико, Да се не боји трња кад убада.

Замрле су ми и ноге и руке. Окамењено срце ми у грудма,

" Дух су спутале невоље и муке.

И страх и нада окрећу ми леђа; Милује ли ме срећа или вређа, Неосетљив ћу бити међу људ'ма.

ПЕСНИКУ

Ко је тај Да ноћ осветли што духу ствара вај!

Ко ће Крагуја отерати што срцу ствара ране Од зоре па до мрака, од мрака док не сване%

Ко може Минуле дане збрисати из сећања, Будућност уклонити препуну очајања, Избећи пустош која садашњост љуто гања“

Како Да песник будеш, кад је најмање лако Носити у грудима и небо к'о и паког

Положаја Сети се свога и сноси све без ваја!