Наша књижевност

ет И ЗАТО

об ЖЕ РрАКРИАРУ Бр ар у " У

КИНА

У спутаним рукама грлато певају пушке. У расцветаним грмовима дима

слобода се рађа.

Народна армија не осваја.

Народна армија у Кини

ослобађа,

ослобађа!

Куоминтанг тенковима С. о ЛЕ хоће да спута народни гнев милиона. Куоминтанг убија, убија

у име Волстрита,

у име Беле Куће,

у име Вашингтона.

Шангај огрева за децу нема.

У Шангају стотине деце више не живи. Оружаници Куоминтанга

убијају људе на тргу, на друму, на њиви...

Из сваког убијеног — безброј се рађа! Народни гнев се диже до снаге човека! У брдима дани ведре своја лица

и пред њим

дрхте... дрхте крваве руке плаћених убица.

Воде Јанцекјанга набујале слободом

и бранама кидају железне споне.

На обали деца с бамбусима расту.

У долинама клијају све слободне њиве.

У име сневаних дана заставе се дижу и армије,

армије Мао Це Тунга крећу:

у нове офанзиве,

у нове офанзиве!...

Сва предграђа широм отварају срца и руке се из снова пружају до јаве