Наша књижевност

Хроника . з може достићи и висока достојан-

ства.

То је само неколико примера погрешног превођења, узетих готово насумце. Далеко би нас одвело кад бисмо набрајали све. Код неких места мора се човек са чуђењем питати: Да није д-р Стојановић имао. у рукама неку травестију Грибоједовљеве комедије!

Преводилац је сматрао као нарочито важно да преведе ову комедију у римованом стиху. Грибоједов није познат као нарочити мајстор рима. Али су код њега риме коректне, римују се обично најважније речи у стиху. У преводу се римују обично безначајне речи, које уопште не треба истипати: а већином нису ни потребне, него су убачене на силу, да се некако склепа рима.

Код преводиоца има на претек оваквих рима: што је — зло је; ви —

сБи; јао —- знао; тако —- лако; сам — дам; ми — ти; јој ја — питања та; клони — они; свиће —- бит ће; пријекорно — покорно; и ја — слова; к себи — к теби; томе —- своме; постале, — развезале; случајно — безначајно; — амо —- само; свалила — уснила; тада —- сада, итд., итд. /

ЧАСОПИСИ

„

Преводилац који хоће да се држи рима излаже се много већим тешкоћама него оригинални песник. Зато се с правом поставља питање: Треба ли оваква дела, као што. је Грибоједовљева комедија, уопште преводити у римованим стиховимаг Овде су, свакако, много важније мисли, слике, карактери, психологија, историска документација, „дух епохе, патина времена“, — како је сам преводилац навео у својој примедби на крају превода, него риме.

Друга је ствар са ритмом. И оваква дела треба заиста „препевати“ у ритму и метрици језика на који се преводи. Нажалост, преводилац вије ни у овом погледу одговорио свом задатку. Код Грибоједова ритам одговара тачно природном ритму разговорног језика, дужина стихова се мења, — то је готово „слободан стих“. Ритам појачава изражавање мисли, одговара осећањима која се репродукују. А код преводиоца је обично тежах, монотон, малокад у складу са мислима и са осећањима, отежава, чесо онемогућава правилно изговараље.

Да је Грибоједов овако писао ни трага му се не би знало.

Ђуро Бањац

ОСВРТ НА ЧАСОПИСЕ „ЗВЕЗДА“, „НАШ ПУТ“ И „НАША СТВАРНОСТ“

Током прошле године појавила су се у НР Србији, поред часописа „Полет“, који окупља младе српске писце и почетнике и делује у смислу њиховог уздизања, и три часописа за књижевност и културу који излазе у унутрашњости: „Наш пут“ у Нишу, „Наша стварност“ у Крагујевцу и „Звезда“ у Шапцу.

Сврха и смисао ових часописа, између осталог, и у томе је да потстицањем књижевних и културних радника на активнији и живљи рад постану значајни чиниоци у културном развоју наших градова. Међутим, сви ови часописи нису досад у пуној мери одговорили својим задацима који су врло сложени и ко-

7 К вижевиост

ји захтевају шире окупљање сарадвика. Мако се у њима појавио знатан број имена, не би се могло рећи да нема и већи број људи који би, сразмерно својим способностима и могућностима, допринели да ови часописи забележе боље резултате, нарочито у погледу правилног идејног усмеравања прилога. А ту се управо испољава основна слабост која им је заједничка и са којом уређивачки одбори треба да се боре. Очигледно је да редакције примењују врло благе критеријуме, да радовима не постављају веће идејно-политичке и естетске захтеве. Оваква пракса уствари не користи почетницима, јер они на тај начин

~

Ек

МЕН

ка

за

– лима плаше ње њиви ин 1 ан