Наша књижевност
ратну
у
стватрттраа тауржан
репа кљ рт емир
290 У ; Књижевност
Љубица: (Са резигнираним лицем особе која се љути што јој постављају сувишна и глупа питања) Па милостива госпођа је наредила да се промени стоно рубље. А мале сервиете...
Милена: (Журно) Оставите то, Љубице. Ја ћу вам после дати. 6 Љубица: (Уздиже обрве и гунђа) Тешко је, заиста, господи угодити.
(Док Љубица излази на улазна врата, појављује се кустос Барић, љубазан, насмејан, гладак, без ичег демонског у себи, иако се касније, у току. радње, ишчаури у Мефиста — или како се савремено каже — у покретну снагу негативног. Улази са букетом у руци, очигледно весело и искрено.)
Барић: Добро вече, госпођо. Прави је хаџилук доћи до вас. Таксија, разуме се, нема у овом мизерном времену. Извините ако на паркету остану трагови мојих ципела... Ово цвеће је сећање на један лепши свет. Сада би можда пакет чоколаде био привлачнији.
Милена: (Узима цвеће и ставља га у вазу) Добро дошли. Лепо је цвеће, збиља врло лепо.
Барић: У вашој близини хризантеме ће јасније заблистати.
Милена: Ја се бојим да су ти ваши комплименти већ помало овештали»
Барић; Ја волим украшавање као лепи оквир око добре слике. Пробране речи су једино по чему се данас још разликујемо од гомиле.
Милена: Требало би да рационирате своје љубазне речи, Барићу, још једна дама је у соби. (Показује на Јелицу, која је искористила време разговора да се попне уз степенице). Јелице, драга моја, шта ћеш горе» Ходи к нама. Господин Барић жели да те поздрави, Хоћете ли ме за тренутак извинити, дошла ми је кројачица. (Одлази) ћ
(Јелица силази, преко воље, пружа руку Барићу)
Јелица: Јесте ли приметилиг
Барић: А шта тог
Јелица: Зар нисте приметили да се Милена узнемирила кад сам пошла уз степеницег Нешто се иза тога крије.
Барић; Иза степеница»
Јелица: (Са тихим триумфом) Тајна! Хајдемо на терасу. Даћу вам да решите један математички проблем.
Барић: Надајмо се да ће моје математичко знање бити довољно. (Док Барић пружа руку Јелици, она изненада прихвата његову руку)
Јелица: Чудан прстен. Никада га нисам код вас запазила.
Барић: Стари комад. Не само што је леп, већ је и пун за: робничке силе.
Јелица: (Женски радознало) Скарабеја. Дајте да га опробам.