Наша књижевност

Мерхо Врањешевић: Крилов 5 353

сна се завршава стихом који није — као што није ни у осталим Криловљевим баснама — хладно наравоученије, већ сатирична жаока:

Сачувај нас, боже, таквих критичара!

Крилов је био богато обдарен многим уметничким талентима: одлично је “свирао на виолини, био даровит глумац, изванредан рецитатор, показивао леп смисао за сликарство, имао дар комедиографа, драматичара, прозног писца. Могао се прославити ма којом од ових уметничких грана коју би био изабрао. Он се дефинитивно задржао на басни, и у том жанру постигао домет коме се нико није приближио у руској књижевности, а у светској га нико није премашио. Његов многоструки уметнички таленат дошао је до пуног изражаја у басни. Басне су му пуне живописних боја („Сликарство у самим звуковима!“ — са усхићењем је констатовао Жуковски), гипкост и музикалност његова полуслободног стиха доведене су до савршенства, и Криловљеве басне су се просто наметале руским композиторима (Једна од најуспелијих и најпопуларнијих је музика, Мусорског на басну „Магарац и славуј“). Драмска живост његових басана, његов комедиографски смисао за цртање карактера и ситуација давно су већ запажени као једна од битних одлика тих басана. Велики критичар Бјелински примећује: „Да се Крилов јавио у наше доба, он би, можемо претпоставити, био творац руске комедије.“ Но његова огромна заслуга је у томе што је, захваљујући свом ретком познавању руског живота и народног руског језика | фолклора, успео да у узаним оквирима басне изрази оно што су каснији руски реалисти изразили у комедији, приповеци и роману. У томе лежи и велика објективна вредност Криловљевих басана и његов снажни утицај на развој руске литературе у правцу критичког резглизма. Јер, док су његови савременици писали. високопарне и торжествене оде и тражили мотиве и надахнућа у делима страних писаца, Крилов је давао реалистичку слику савременог руског живота, служећи се изражајним средствима нгродног говора који је познавао као ретко који руски писац. Учећи се на народним изрекама и пословицама, постигао је задивљујућу лапидарност стила, ушао тако дубоко у дух народног језика и умотворина, Да је многе његове пословице и изреке из басана народ прихватио као своје властите. Он је добио титулу „народног песника“ и био је први руски писац Који је ту велику и поносну титулу у пуној мери заслужио. Пушкин га је назвао „претставником духа руског народа“: Гогољ је рекао о њему: „Његове поуке, то је народно благо и чине књигу мудрости самог народа.“ О њему је одушевљено говорио Бјелински: „Криловљеве басне, осим поезије, имају још и других вредности. Ми говоримо о народном духу Криловљевих басни.. У његовим баснама Кеб у чистом, глачаном огледалу, одражава се руски практични ум с његовом привидном непокретношћу, али и с оштрим зубима који до бола уједају; с његовом досетљивошћу, духовитошћу и добродушно-саркастичном подругљивошћу,.,. У њима је читава животна мудрост, плод практичног искуства... И све је то изражено у таквим