Наша књижевност

“>

ОСВРТИ

БУГАРСКИ ПИСЦИ НА ФРОНТУ ЛАЖИ И КЛЕВЕТА ;

Бугарски писци дали су присегу на фамозну резолуцију Информбироа. Опи су врло свечано објавили да отварају фронт против југословенских писаца који „помажу антисовјетску клику Титоваца“. Та одлука бугарских писаца о отварању оваквог фронта није нимало нова, нити се оваквом њиховом одлуком отвара неки нови фронт. Тај фронт већ постоји, ми га већ врло добро знамо. [о је фронт клеветника, фронт лажи, злонамерних измишљотина, Фронт који под видом заштите међународног радничког покрета од „издајства клике |итоваца“ наноси грдне штете највише међународном радничком покрету. ;

Тај фронт на који сада ступају парадно бугарски писци као „добровољци“, протеже се са територије Информбироа на територије гнглоамеричког империјализма. Хорски јединствен постаје тај фронт кад треба оклеветати Нову Југославију, историју њене Народноослободилачке борбе, њену изградњу социјализма, њену Партију, партиско и државно руководство, њену културу. Са тог фронта бацају се бомбе лажи у свет, измишљају се догађаји у Новој Југославији који уопште не постоје као у време најодвратније фашистичке пропаганде, подмеће се, изврће се, фалсификују чињенице, оперише се најфантастичнијим новинарским „паткама“. Ове „патке“ нису нимало ни беле, ни наивне, ни безазлене. Оне се пуштају у свет са злом вољом и злом намером да се истина о социјалистичкој изградњи Нове Југославије претстави у обрнутом смислу, као да уопште изградња социјализма код нас на постоји, као да се ми враћамо капитализму. На овом фронту ујединило се бугарско комунистичко „Работническо дело“ са империјалистичком и фашистичком штампом. 5

Бугарски писци читају „Работническо дело“ и верују му. Они су доскора слушали и Трајча Костова, агента империјализма, једног од главних руководилаца Комунистичке партије Бугарске и веровали су му. Бугарски писци не проверавају оно што њихове новине пишу, што њихови руководиоци говоре. Они не мисле својом главом. Они врло добро знају да оно што „Работническо дело“ пише о Новој Југославији, о Титу, Комунистичкој партији Југославије, да је то исфабриковано путем лажних сведока и измишљевих „сведочанстава“. Велики број бугарских писаца боравио је у Новој Јутославији, писао о њеном прогресу, одушевљавао се Титом, Комунистичком партијом Југославије, учио се на њеном примеру. Колико смо уздаха чули од њих што у Бугарској није такав напредак ни политички, ни економски, ни културни као у Титовој Југославији! А како су могли брзо и лаке савести да преврну вером, како су могли цигло једном резолуцијом да прегласаћу