Наша књижевност

Америка виђена „у разумном року“ 371

издавачку делатност. Озбиљнија дела из области науке и белетристике, домаћа или страна, штампају се само у неколико десетина хиљада примерака. Од напредних писаца једино Лилијан Хелман, Анјес Смедли и Хауард Фаст постижу већи тираж. Дела из области публицистике и литерарне репортаже штампају се једва у десет хиљада примерака. Селдесове књиге, које се у Европи и то у релативно малим земљама, штампају у више десетина хиљада примерака, достижу у Америци тираж од свега пет до седам хиљада примерака. Он није могао да верује да је „Дневник“ Владе Дедијера штампан код нас у два издања од по 30 хиљада примерака. У Америци готово нема неписмених људи, али више од 809 становника не живи културним животом, више од 80%/о не чита ништа, не иде у позоришта, на концерте, не посећује изложбе. Остатак од 209. сем малог броја изузетака, чита такозвану дајжест, концентрисану литературу која се штампа у 2—3 милиона приме„рака и недељна издања дневних листова, која се штампају у неколико милиона примерака на 56 страница, од којих је једна половина заузета рекламама, једна четвртина стриповима и модном рубриком, половина последње четвртине иде на криминал, а половина на сензационалне друштвене вести, спорт и политичку рубрику. По стилу, насловима и поднасловима политичка рубрика се слободно може уврстити у сензационалну.

Њујорк који са предграђима броји близу 10 милиона становника има само једну угледну концертну дворану, која је у последње време пуна, захваљујући највише томе што у њој диригује Стоковски. Њујорк има само неколико више или мање путујућих или гојустућих позоришта. У једном од њих публику привлачи Пол Муни, филмски глумац. Њујорк има само једну озбиљнију галерију слика, али зато он има галерије модерне уметности, у којима декадентна публика ужива у сликама хиперформалиста Брака и Под Клеа и у скулптури кубисте Липшица; зато он има и две сталне одлично посећене изложбе паса. Вашингтон који има два милиона становника нема опере. Рекли су ми, да не могу да се нађу средства за кулисе, и да њујоршка оперска група, приликом гостовања у Вашингтону, мора собом да вуче најнеопходнији декор. Исти тај Вашингтон може цео да се извезе, да се просто евакуише у аутомобилима, толики је њихов број, и да још увек преостане неколико хиљада празних возила. Исти тај Вашингтон издржава богато снабдевени музеј остава, у коме су изложене хаљине и ципеле претседниковица Америке, статуе свих министара и авион у коме је Линдберг прелетео Океан.

Чиме се објашњава овај врло оскудни културни живот Америке» Пре свега тиме што се материјална средства, материјална база културе, не налазе у рукама народа, него у рукма приватних капиталиста или приватних ксмпанија. којима је једино стало до профита, а затим и тиме што се амерички народ систематски васпитаБао, а данас више кего икада раније, да културу изједначује са

РАНИ о сцени

сади

пе и

аи

де

Пије

Ми