Наша књижевност

ДНИ А А сиреви ји те

ТРОБ НАД ПИВОМ

Над високом пропланку,

изнад опално плаве

силовите Пиве,

где се плава крв Пиве и Таре меша с пенушавом крвљу Дрине, врх поносне, светле, орловске висине с лепршањем наше заставе, између Босне,

Херцеговине

и Црне Горе

стоји мали гроб.

Дивље цвеће овило је хум. Кропе га кише,

покривају звездане ноћи, милују беле зоре

и ветар брише.

На плочи петокрака звезда

и име: Слободан.

Дао си живот за то

да твој народ не остане роб,

био си свом народу увек одан,

а твоје велико презиме: Принцип иако не стоји на плочи —

зари цели крај,

зелен, бујан и плодан.

Слободан!

Прећутали смо ти име да ти крвник не скрнави одар.

Но и сад, док земља твоје тело точи,

твоја два имена у нашим јуришима тутње.

Слободан Принцип! На место палог нов борац скочи,

жртве су болне, но дух је бодар.

Ту сам те нашао, Слободане,

младићу топлих очију и речите ћутње,

младићу који си сејао сазнање снагом свога гласа

и знање из књига проверавао у борби класа;

ту сам те нашао, на мртвој стражи над завичајем,

кад ти је срце већ стало,

кад су ти уста пуна земље,

угаснуле очи,

кад ти је младо, снажно тело