Наша књижевност

САН ЉЕТНЕ НОЋИ

"Смирење нетко већ с зачетком стече у срху језгре, у заметку влати, а другог немир од почетка пече и отњен бич га нештедице млати.

• Из себе самог хтио сам изаћи и ткиво, криво саткано, испарат, шавове расјећ, ново рухо стварат, ал нитдје н ти почетне пронаћи.

И јест и није! —- сан животу личи,

а живот сну, и тако дани теку; час ми је јава слична дјечјој причи,

а час ме ране чак и у сну пеку.

Педесет љета! — и за стабло доста, педесет пута што се зазелени. Лако је стаблу, али није мени, јер за мном нема ни пребита моста.

Сан љетне ноћи — рођандан је мени, и отад Пук ми ревно капке дира, те ревем као товар заљубљени. Ај, нема веће лоле од Шекспира!

И мисо плане, али намах трне ко искра испод копита у касу, и надахнуће у госте ми сврне

са свиралом и чутуром о пасу.

Ал нашто будит ружопрсту зору и срце кријепит напитком давнина, кад нигдје нема станке иза чина живота филм, у звуку и колору.

Не, нисам био новог доба вјесник, написо нисам о њем еп, ни роман,