Наша књижевност

460

ИМ ИЕ Ра

УЕ =

Књижевност

> И драго ми је; било би ми тешко

Од рада мојег растати се, премда Тај Кедшет је готов. Али...

Салиери > Шта јер Е Моцарт Ма“-некако ме стид да признам... Салиери Казуј! Моцарт

„Тај човјек црн ми више мира не да Ни ноћу, нити дању. Свуд је за мном "И прати ме ко сјенкг. Ево и сад

Ја осјећам, да као трећи сједи

У нашем друштву.

Салиери | То је дјечја страва! Одагнај пусте мисли. Бомарше ми Једаред рече: „Брате Салиери, Чим црне мисли обузму те, смјеста Шампањца старог бутељу отвори, Ил' читај моју Фигарову свадбу.“

Моцарт Да! Бомарше је твој пријатељ давни; Ти складао се за њега Тарару Ствар славну. Једног-сјећам се мотива Ла ла ла ла... Јел истина, Салиери, Да Бомарше је отровао неког»

Салиери Ја не мислим; он одвећ смијешан бјеше За такво страшно дјело.

Моцарт Он је гениај, Ко и ти, и ја. А гениј и злочин Искључују се. Реци, није л таког

Салиери · Ти мислиш» (Сипа отров у Моцартодву чашу) Хајде, пиј.