Наша књижевност

Хроника

Књига ЈУ) Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

31. Медвјед Брундо. Илустрирао Алберт Кинерт. Ново покољење. Загреб, 1947.

32. Пепељуга. Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

33. Пионир Грујо. Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

34. Приче. Истарске приче. Прича о Стопименој). — (Дјела В. Н., Књига Хр) _ Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

35. Приповијетке. (Шарац, Бјелоушка, Црвени танк итд.) — Дјела В. Н, Књига Х.) Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

36. Пушкибушки. Илустрирао и опремио Франо Баће. Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947.

37. Пушкибушки. Илустрирао и опремио Франо Баче. Накладни завод Хрватске, Загреб, 1947. (ћир.)

38. Медвјед Брундо. Илустрирао Алберт Кинерт. Ново поколење, Београд, 1948. (ћир.)

39. Мити и легенде. (Славенска легенде, · Пјесма о народу хрватскоме.., Легенде о другу Титу). (Дјела В. Н., Књига [.) Накладни завод Хрватске, Загреб, 1948.

40. Портрети и силуете. (Шарко, Три приповијетке из једног дјечјег дома, Загребачке силуете.) — (Дјела В. Н, Књига УП.) Накладни завод Хрватске, Загреб, 1948.

41. Истарски градови. Илустрирао Бруно Булић. Ново покољење, Загреб, 1949.

42. Риме и ритмови. (Пјесни љувене, Десетерци, Књига“ дистиха, Путна хроника итд. — (Дјела В. Н., Књига М.) Накладни завод Хрватске, Загреб, 1949.

К. С.

ПУШКИНОВА ПРОСЛАВА У НАШОЈ ЗЕМЉИ

Прослава стопедесете годишњице рођења А. С. Пушкина обављена је у нашој земљи на широк и свечан начин. Целокупна наша штампа, како днвена тако и недељна, донела је чланке, студије и информативна обавештења о животу и раду вели“

133

ког руског класика. Исто тако све радио-станице у земљи посветиле су неколико својих емисија популаризапији Пушкинових дела и објашњавању његове улоге у развитку светске књижевности.

У Београду је, у спомен великог руског песника, Народно позориште давало Пикову даму од Чајковског и Бориса Годунова од Мусоргског. На сам дан прославе Друштво за културну сарадњу Југославије са СССР-ом приредило је, у дворани Коларчеве задужбине, свечану академију посвећену животу и раду А. С. Пушкина. О животу, раду и значају Путткина говорио је Радован Лалић, професор Београдског универзитета. У. свом предавању он је истакао да је Пушкин оснивач нове руске књижевности и објаснио од коликог је значаја било Нушкиново“ стварање за развитак руског друштва, за стварање руске културе. Нови друштвено-политички односи настали у то време, — рекао је предавач, — тражили су и нову књижевност која ће их: одразити и на уметничком плану решавати питања која се намећу развитком друштва и нових снага у њему. То је значило стварање оригиналне реалистичке књижевности, самосталне и ослобођене _ западно-европских“ 0образаца. Стваралаштво Пушкина уираво и значи појаву такве реалистичке књижевности, у његовим уметничким делима нашли су свој израз сви основни проблеми епохе.

Потом је предавач дао анализу слемената који карактеришу Пушкина као творца руског реализма. Са повим погледима на живот, са новом идеологијом, Пушкин је донео и нове погледе на књижевност, нов: књижевни метод. Он је рушио старе књижевне норме и стварао нове. У устајалу атмосферу класицистичке књижевности, као књижевног олљраза феудалног друштва, продрла је свежа струја... Прошавши брзо и лако кроз романтичарску фазу стога књижевног развитка, претрпевши у кратком периоду Бајронов утипај, он је из тог периода свога стваралаштва понео и задржао онај романтичарски, борбени и бунтовни лух, незадовољство друштвом, протест против постојећег поретка.

Беит