Наша књижевност
и сатира, посебно у вези с раскринкавањем беспринципијелне хајке на нашу земљу.
Друг Борис Зихерл је указао на неке задатке које мора да реши Друштво словеначких књижевацка. Као важан успех он је подвукао то што је на одлучан начип у гротеклој години био онемогућен покушај увлачења декадентне књижевкости у словеначку културу. Потом је говорио о важности савремене тематике у делима младих писаца. Дискусије које они воде у својим часописима, иако су жив знак културног интересовања, сведоче о томе да извесна питања још увек нису ни правилно постављена, а камоли критички рашчишћена. Критика је истина направила корак унапред, али још увек она нема довољно принципијелности. Задатак је Друштва да се брине за организовање критике, нарочито у часописима. После плодне дискусије пристулило се избору нове управе. Изабрани су: Мишко Крањен, као претседник, Франце Бевк, као потпретседник, Петар Левец и Иво Минати као тајници и Франце Водник, Мира Пуцова, Иван Потрч, Прежихов Воранц, Антон Инголич, Богомир Магајна, Цене Випотник, Милан Шега, Јосип Рибичић, Павел Голна, као одборници. У надзорни одбор изабрани су: Фран Албрехт, Јоже Пахор и Јоже Удович, а у суд части Јуш Козак, Макс Шнудерл и Владимир Бартол.
С. С.
ГРУПА ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ У ПОу СЕТИ ЦРНОЈ ГОРИ
После прошлогодишњих гостовања у Хрватској, Словенији и Македонији, Удружење књижевника Србије организовало је посету Црној Гори. Чланови Удружења, београдски књижевници Бранко Ћопић, Душан Костић, Танасије Младеновић и Ели Финци посетили су Црну Гору, где су, у заједници са црногорским
5
књижевницима Јанком Ђоновићем и Мирком Бањевићем, одржавали књижевне вечери.
За седам дана боравка у Црној Гори београдски књижевници успе-
"ли су, захваљујући доброј органи-
зацији Савеза културно-просветних друштава, да одрже 6 књижевних вечери, и то на Цетињу, у Титовграду, Никшићу, Херцегновом, Котору и Улцињу. На свим књижевним вечерима, београдски и црногорски књижевници читали су, безмало, своје најновије ствари, инспирисане социјалистичком изградњом земље и борбом против гнусних клевета информбироовске провенијенције. Ова прва посета српских књижевника Црној Гори, која је имала свој принципијелни и практични културно-политички значај, уродила је лепим плодом. Обилазећи Црном Гором, књижевници су имали прилике да дођу у лични контакт са својим читаоцима, културним радвицима и књижевним почетницима. Тај контакт, иако недовољно организован и мање-више случајан, омогућио је и писцима да се упознају са својим читаоцима из друге републике и да чују њихово мишљење о свом раду, као што је слушаоцима који су им били познати само из часописа и књига.
Но значај оваквог републичког гостовања књижевника не може се исирпсти само вредношћу личног контакта. На свом путу кроз Црну Гору, у којој већина књижевника није била од времена народно-ослободилачке борбе, писци су имали прилике да се упознају са људима и животним приликама једне, истина, мале републике, али која зато с невиђеним радним одушевљењем и стваралачким полетом извршава задатке које јој је поставио Петогодишњи план социјалистичког преображаја наше земље. У тим пџиновским радним напорима, који ће „заосталу“ и „пасивну“ Црну Гору претворити у напредну 'индустриску и агрикултурну земљу, већ се јавља ново лице нашег свесног социјалистичког трудбеника.
п.кК.