Наша књижевност

5.

; о“ + Р И ве = ЗА | - _ Сећање човечанства КИ

У прзој половини шеснаестог века већ је у већем броју срп- о ских, македонских и босанских манастира било штампарија. 1536 ло 37 отштампано је у Рујну једно тетраевангелије. Две године доцније, у Грачаници је отштампано једно црквено дело. У Милешеву, Мркшиној цркви, Горажду и Београду штампана су јеванћеља и друге црквене књиге. ј

М

„Владајуће мисли нису ништа друго до идејни израз владајућих материјалних односа.“

Карл Маркс: Немачка идеологија

Виктор Иго је написао химну уметности штампања: „ЈБудска мисао је нашла средство да се пресађује, не само трајније и отпор није од градитељства, већ и једноставније и лакше, Архитектура је збачена са престола. На место камених слова Орфеја дошла су сада оловна слова Гутенберга. Књига ће уништити грађевински споменик. Откривање вештине штампања је највећи догађај историје.“

Та безусловна и пуна одушевљења вера великог романтичарског песника објективно није оправдана. Књига не ствара историју, али ипак утиче на њен ток, Штампарска машина, као и свако друго постигнуће технике, није ни добра ни зла. У рукама човека, може бити инструменат осветљавања или замрачивања. У наше доба, када реч, једва изговорена, већ у милионским издањима кружи око земље, умножавајући се брзином размножавања микроба, осећа се и разорна, епидемична снага штампане речи. У руци фашизма и империјализма, штампарска машина употребљава се за замрачивање свести, за распиривање расног манијаштва и лудила покоравања света, за припремање ратова и разарања. У рукама револуционарне класе, књига која продире у масе и просвећује их постаје материјална сила која мења свет. На развојном путу историје задржавају се једино напредне књиге. Лажи и клевете, консервиране у књигама, брда књига, рђавих и без вредности, упутиће се једног дана у млинове фабрика хартије, јер једино истина, исти-

ПИ сазнање, стваралачка уметност и поезија надживљују своје доба. с

Шта би било човечанство без слике, писмена и књиге» Личило би на човека који је изгубио памћење. Прастаро, но ипак још младо сећање човечанства није нипошто без празнина. Не само због разарања, која су отпочела секиром каменог доба и настављана атомском бомбом империјализма: због пламена, који су запалиле

| папе инквизиције и који је буктао на ломачама књига у трећем рају ху; већ зато што су моћници владајуће класе многе текстове променили, дотерали и просејали. А и зато што многи списи, као не решена тајна, још чекају да буду дешифровани.

= 6 ож