Наша књижевност

П уковник — (враћа се оџаку): Ето, господо, ко доводи до расула... Овакви жутокљунци као овај наредник!... Он мени да соли памет, он који још није ни барут омирисао...

(У собу журно и усплахирено улази СТАРИЈА СНАХА, водећи постарију СЕЉАНКУ и прилази директно пуковнику) .

Старија снаха — Господине пуковниче, за име божје, узмите ме у заштиту! =

Пуковник — Шта је, госпођо

Старија снаха — (нагињући плачу): У селу се спремају

да ме линчују. 3 Пуковник — (у чуду); Васр

Старија снаха — Да, мене;. Пуковник — Али зашто, забога2 Сељанка =— (испијена жена, са нечим уходарским у своме

држању, бришући прстима крајеве усана, са кораком напред): У селу џакају да је госпоја,.. да 'простите... Швабица!... Пета колона...

„Ајде“ — веле — „да јој судимо“... Старија снаха — (хистерично Стгрцу): Чули сте, тата... Ја сам „пета колона“!.,. „Швабица“!... (Пуковнику) Ако сам Немица,

али ја сам жена једног Србина... Десет година живим у овој земљи .Мој муж негде на граници лије крв за отаџбину... а мене... (Тргне у плач)

Пуковник — (теши): Али, госпође... Зашто се толико нервиратег... Ви сте под заштитом једног југословенског пуковника...

Старац — (леден као стена): Пуковниче, моја је снаја моја снаја!... И док је под мојим кровом — она је под мојом заштитом!... (Заповедно снахи) Снајка. иди у своју собу и не прави непотребну узбуну...

Старија снаха — Али ја не смем... Ја се бојим... Ах, мој боже!... (Приноси марамицу очима) Старац — (удари снажно штаком о под): Доста, кажем!...

(Сељанки) А ти — тамо од куда си и дошла!.,.

(Старија снаха, мрсећи нешто неразумљиво, повлачи се у своју собу, сељанка журно одлази напоље)

Пуковник — (окрећући главом): Наш народ формално губи живце! :

Старац — (сече погледом пуковника): Губи.. слободу и отаџбину!

Пуковник — (у чуду): Зар је за то крива ваша госпођа снајка»

Старац — Нећеш ваљда рећи да је народ крив»!

(Напољу топот коњских копита, граја, метеж војника. Група официра, угрсканих блатом, бучно улази унутра)

Пуковник — (званично): Шта је то тамо, господог [ официр — (апатично): Расуло, господине...