Наша књижевност

Сами смо, али, за широко срце

Самоће нема. Што већ у њем бје, Остаје: оно налик је на гнијездо, | Што чува што се у њем роди пре. паран

~

Чува и чека да се ласте врате Уз пјесму нову, у нов Ђурђев дан.

а Ја — Дуб стоји сам на пропланку и знаде. Проћи ће све — па и тај ружни сан.

Књижевници Југославије клањају се успомени Владимира Назора великог песника-борца.

И баш у том, што заједно с њима одају почаст песнику милиони људи у селима и градовима Југославије, они виде непролазну величину Владимира Назора.

Управа Савеза књижевника Југославије ,