Наша књижевност

СРПСКИ ПОКРЕТ ЧЕТРДЕСЕТОСМЕ У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА САВРЕМЕНИКА

Сто година је прошло од времена великих нада, крупних илузија, горких разочарења и крвавих сукоба Четрдесетосме. Хиљаду осам стотина четрдесет и девета година пресекла је крвави пут којим је српски народ у Аустрији, — одушевљен идеалима европске револуције, — враћен на позиције утврђене царским привилегијама из времена Сеобе: да буде веран и одан царски граничар 4 чувар царске сигурности. Те две годене, у којима су Срби имали великих војничких успеха и доживљавали страшне политичке поразе, завршавају један и отварају врата у други период српске историје; оне су биле велика политичка школа не само Срба у Војводини, него и свих осталих југословенских народа који су тада били у оквиру Аустрије. Искуство Четрдесетосме служило је за основу свих каснијих политичких подухвата Срба у Војводини све до пропасти Аустро-Угарске. О овом времену су рекли своју реч, углавном, сви они који су учествовали у догађајима, али све што је, ван књижевности, писано и написано о Српском покрету, — а то је све мање-више фрагмент, успомена, полемика, понекад тек само мимогред набачена мисао или сећање, — речено је увек са основним циљем да оправда или одбрани политику воћства српскога народа у Аустрији, или, у ређим случајевима, да баци кривицу на поједине вође због војних и политичких неуспеха. О њему нема још до данас ни једне једине студије у којој би био дат пресек овога времена и каква-таква анализа догађаја. Отуда је сасвим разумљиво да се данас, сто година после револуције, предузимају велики радови на прикупљању материјала, студирању прилика и догађаја и проучавању свих оних елемената који могу довести до позитивних резултата и објективне оцене. Такву оцену ће наука моћи дати управо сада, када су остварени основни услови не само за озбиљан и широк научни рад, него и за научно посматрање и изучавање догађаја и чињеница.

До данас је у нашој историји Четрдесетосма оцењивана као један од највећих и најсветлијих догађаја новијега времена, упркос тачно изреченој мисли Светозара Милетића да је Српски покрет у својим почецима носио демократски и револуционарни карактер, али да је касније скренут у правцу одбране монархије,