Наша књижевност

пуноћу драмских ликова, слабила унутрашњу законитост драмског развитка. Али је претстава, у накнаду за то, изведена у пуном стилском јединству, с ненадмашним осећањем формалних сценских законитости.

То стилско организовање претставе у свим њеним битним елементима, од видљивих спољних израза до најскривенијих унутрашњих порива, велика је снага сценске уметности ЈЉубљанске драме. У свим својим настојањима за стилским усклађивањем целине, без кога нема и не може бити велике сценске уметности, Љубљанска драма иде реалистичким путем. Иако се у методу рада и реализације, покашто, исувише осећају рационални мотиви, који воде поједностављењу утиска, мора се признати да је тај метод заснован на широкој основи, која је далеко од сваке натуралистичке регистрације, и на знатној поетској интензивности, која димензионира драмску садржину збивања и психолошку потку поступака и опредељења.

Велика одлика тог стилског јединства је и сценска култура језика. Она је дошла до свог израза и у Цанкару, где је језичка снага важан елеменат поетског смисла драме, и у Грибоједову, где звучна пређа јамбских стихова, у свом класицистички правилном току, дочарава изванредно жив колорит. Словеначки глумци, а међу њима пре свих других Стане Север, Славко Јан, Анчка Леварјева, знају сценску вредност речи: и њену материјалну и њену поетску снагу. Они озбиљно раде на њој, траже и оснажују њену лепоту, осећају моћ њеног простирања, На београдској позорници мало су када стихови звучали тако природно у свем свом поетском интензитету. Обично, или превлада садржајни смисао и реч изгуби своје поетско значење (натуралистичка интерпретација), или се, у настојању да се речи да њен поетски рељеф, заборави на мисао коју она носи (романтичарска интерпретација). Код словеначких глумаца, и код оних највећих и код оних који тек почињу, то сценско јединство садржајних и формалних могућности језика остварено је готово увек, и скоро без изузетка, у пуном међусобном прожимању оба елемента, у интегралној целовитости (реалистичка интерпретација).

Озбиљни уметнички напори које је словеначка драма уложила у свој рад уродили су зрелим плодом. У нашој савременој позоришној култури, тако богатој племенитим настојањима и високим уметничким тежњама, њено је место сасвим изузетно видљиво. Две претставе дате у Београду сведоци су високог уметничког нивоа савременог словеначког позоришта.

Ели Финци

са