Наша књижевност

у ћеврктеце па

би пође

њем тће зе

"

ђ . %

ПТИЦА

_ Кроз раскриљена врата широм

тледб сам јесен и скршен лут. Тих дана је срце, окрзнуто немиром, желело страсно неком бити друт.

Тих дана док је прокисла, позна јесен за собом сејала слом

тебе је једном налла бура прозна убацила ко кам у мој мукли дом.

Притрчах и врата затворих за тостом, одљурнух видик узвитлан пи зао,

п са срдачношћу и присном п простом приђох ти да бих плам руку ти дао.

Ал тп преплашена том чежњом дралом, плашио те можда и мој топли тлас, тек спасена коби, са чудесном сналом од сусрета ново нов потражи, спас.

Ту си ми, у руци, канда, драла, била. Још ко да чујам твој крик и лет.

Ти оде у буру сломљена крила,

оста разбијен прозор у свет.

"М. Панић-Сурев

; И

Ји Каја

АРА