Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ШТОЈ
Пространа равница Штој, код Улциња, мелиорише се напорима наших трудбеника.
Као рукавац једар са планине, из Језера плава
Бојана се зелена у море дала и потмуло
и тихо
она рови
и плине.
Бојана пут модра
мора
плови,
као једрењак без весала.
Нетдје савила кољено
у пиресиљен џи снажан трн,
и дно и обалу дубе,
и ломи ко земљани врч. ~ |
Час јој видиш
вир
како модрозелено
танку врбу повија,
ш у дубину је скубе,
и налриза спокој и мир.
Засјекла се у Штој, у равницу, ко у наша ребра и ма да а А